Отаџбина

600

РАТНИ ДНЕВНИК ЈвДНОГ ДРУГОКЛАСЦА

гуотој помрчини иђ,асмо, не знајући правог пута. Дуго овако путујући, сетисмо се сами те страже — напред и остраг као лево и десно од коморџија постависмо, а ми као извидница, два и два, ишли смо у напред и пут прегледали, држећи се југо-источно. Овако путујући изађемо на једно брдо с ког нам се, као нека панорама, пред очима указала; са свију страна многе ватре једна до друге, а нарочито на јужној и источној страни. Прегледајући дуго ове ватре, световасмо се и нагађасмо, која јз где и чија? Као и на коју ћемо страну, пошто је овде раскрсница путова била. Г1ри овом нашем нагађању, један коморџија дотрча и јави нам, да се с једног предњег виса, још више — ватара виде, па шта више, и како попал.ена села у правцу на јужној страни горе, куда смо ми баш и свој пут управили били. Страх и ужас погледати, мислио би човек, да сама земља — а не сеоске куће гори ! Кад ово опазисмо, ми онда кренемо право на исток па куда упали, путујући овим малим путом, иађосмо се у свануће на једном другом вису, између села Трљана и Кормана. Ноћ је била мрачна с облачином. 12 Августа. Прћиловица- Шиљеговац Пошто се мало развидело и распознасмо месга, угледамо неке трупе у селу Корману код школе у једној лчвади. Сиђемо право к трупи, где нађомо, да је то наша Гребачка лака батерија. Упитамо их за нашу осталу војску, а нарочито сваки са свој батаљон, —али на жалосч' нашу, ни ј^дан не знаде нам казати где су, већ кажу, дајејуче бнла жестока борба, па су су распрштали у подне. куда је ко пре могао. Храну по требовању њиховом, пошто је ово из наше трупе, издамо им, иа се с комором даље уз п\т за Прћиловицу кренемо. распитујући за своје батаљоне.