Отаџбина

РАТНИ ДИЕВНИК ЈЕДНОГ ДРУГОКЛАСЦА

601

Путујући овако преко Трњана, Адровца —■ стигнемо око 9 сах. у Прћиловицу, где нађемо један смедеревски ескадрон и упитасмо за своје, а они нам одговорише да су наши (крушевачка и јагодинсжа бригада) синоћ препми Мораву — и отишли на Шуматовац, где је јуче ужаена борба била. Али у исто доба — од некуд један наш кавалзерист обрете се из Алексинаца путујући — и каза нам, да је на Шуматовцу само расински разбијени батаљон, који је још падом Голешнице — тамо упућен, и то само неки део, а да се неки остали батал>они ноћас после борбе повратили и опет у Шиљеговац, па да тамо храну вратимо. Кад све ово разбрасмо, ми се онда станемо саветовати: шта да радимо: хоћемо ли се вратити или не ? Коморџијски волови јако уморени, па ни маћи. На послетку се решимо . да овде данас останемо, па шта нам Бог да, јер из незнања бригадировог целу ноћ лутасмо, војску не нађосмо, па још сад и опет да се враћамо, а може војска к нама. па шта ће после од нас по туђој кривици бити У механи Прћиловичкој заседнемо те се мало одморимо, и у то дође један наредник нашег ескадрона Ђоша и каза да је јуче на борби рањен: командант Биничкп и капетан иашег ескадропа Ђорђе Смил>анић и још много оФицира — и да сви сада у Гредетину са још много рањених војника ишчекују да се у болницу транспортирају. Међутим, упитам га ја и за нашег команданта — Велимкровића а он ми рече, да га од јуче — око 12 — није више видео, п да је некуда с батеријом нашом отишао. Кад смо се ми овако разговарали, дође у механу с неколико кавал.ериста кнез Рајевски команданат — целе наше шиљеговачке операционе војске, па упита за Велимировића; наредник му као и нами одговори; Рус, поче нешто његовим језиком љутито викати, па оде правце у највећем касу —- к виноградима Прћиловичким.