Отаџбина

ЈУГОСЛОВЕНСКА НАРОДНА БПСКА ПОЈЕЗИЈА

615

нога метра, које такође, штокавски састављене, беху дужим животом мећу КаЈкавцима привукле по неке изразе и облике из кајкавскога (упореди у »УгШи« изд. 7Ја@ггећ 1871., стр. 137 —144). Да песма о Михаљу Свилојевићу не садржава ничега специФично хрватскога, али ни специФично српскога, то се са свим по себи разуме, јер она спада заједно са безбројем других у круг оних српско-хрватеких песама, које опевају борбе јужних Словена са Турцима под предводништвом Мађара, по што је већ давно сахрањена била српска самосташоет: али опет за то песма састављена онако како ју је прибележио Петар Зрињски, указује на своје порекло. Приповедач или певач, који у осталом бејаше са свим навикнут да се креће у кругу старијега слоја епске појезије у ко.јој Краљевић Марко главну улогу игра, помеша и овде Јанка војводу са Краљевићем Марком; место првога он стави другога. Где се то понајпре могаше догодити? Очевидно тамо, где народна епска појезија бејаше тако тесно скопчана са Краљевићем Марком, да се мишљаше, е се не сме обићи овај стари јунак старога времена. Такови пак назори без сумше да су владали нарочито међу становништвом, које беше пореклом из предсла некадашње Орбије, а ко.је се сада под мађарском заставом бораше против Турака Потпуно се слажем са проФ Павићем у томе, да је у Вука бр. 52 забележена народна песма о Ђуришићу Јанку само пренос садржине, која је испрва вредила само за М. Свилојевића (унор. А. Раујс, Каг. рјезте о ћоји па Коаоуи, 2а§гећ 1877, стр. 7 — 8); али управ то исто уздизаље Марка Краљевића место војводе Јанка и у овој песми доста је карактеристично. Мислим да смем ово тврдити: кад би народна песма о Свилојевићу ностала у уској области хрватскога језика, и кад би се увек само у оном кругу кретала, онда иста песма не би ни на који начин могла доћи до ушију Петра Зрињскога у онако по језику мешовитом а по садржини измењеном облику. Сада у збирци Богишићевој врло често помињани Свилојевић ставља се увек у друштво Јанка и Секуде (упор. Бог. п. 32. 33. 60. 63. 71. 79. 87. 89/, па и у самога Вука /I. 182) у песми, коју бих сматрао као остатак бугарштице, доводи се у саезу Мијајло /'друго име Свилојевића чини се да је заборављеној у верном предању са Јанком и Секулом. Какав значај може имати нанрам ових чињеница редакција Петра Зрињскога? Очевидно само овај, да та народна песма, као што по облику језика није слободна од уплива кајкавскога (то бејаше ресултат последње Фазе њенога живота), тако исто ни по садржини не стајаше далеко од круга мисли чисто српске народне појезије. Дакле и код ове народне песме долазимо на претпоставку, да епске