Отаџбина

616

јутословенскб народна епска појезија

песме састављене од 15 —16 — сложних дугих врста ни у којем случају не могаху бити искључна својина хрватскога племена. Други врло значајан моменат недавно је Богишић истакао са пуно права, а то су релиђиозни назори истих песама. Он о томе вели на стр. 78 ђ. својега увода ово: „познато је, да источни дио нашега народа, то јест Срби раг ехеПепсе, готово су сви прапославни. Ми у Срба православних до сада не открисмо ии једне бугарштице. — Ипак у бугарштицама самим сретамо израза, који се тичу искљј чиво православља, и који не би ни на памет могли пасти „латинину", да кх уврсти у бугарштицу, кад би они само бугарштицу пјевали Примјери: Тамо пође он Марко у лијеау свету Гору У лијеау свету Гору у лијепе манастире. Он ти ми се обуче прецрннјем калуђером Љесма 7, стих. 95 — 96) И ти мени доведи светога оца калуђера (песма 16 стих. 39.51.57) Чини мене понијет у цркву од свете Горе, Нока мене укопају калуђври Светогорци (песма 16 стих. 74. 75) Али су у манаст. Светогорци калуђери (песма 22. стих. 30 41 43 50. Али њему говоре они оци ка луђери: Који год си велики гријех твому Богу учинио ! Да нијеси погубио кога твога родитеља? Ал' да нијеси погубио твога кума крштенога? (песма 35 на крају). »Да речемо да су те бугарштице имале извором десетерац, али је свакако тешко вјеровати, да би католик у својој премјеси то тако оставио, тим више, што у бугарштици под 17 гдје долази четири пута израз „Оветогорци калуђери" казује ее, да је војвода Јанко саградио на Косову тај православна манастир за душу СекЈлову, а свак знадс да ни Јанко ни Секула не бјеху православни". „Очевидно је, дакле, да су барем приведене бугарштице не само пјевали и православни, него их и саставили, а њихова их бра^а „латини« од њих научили. Особито пошљедњи од наведених стихова показује своје православно порекло већ тиме, што је, како ]е познато, само у православних кумство тако високо цијењено, да се држи, да је кум више родитељ а. Осим тога ми се сјеКамо, да нађоемо неколико пута у бугарштицама и крсно име (на пр. пјесма 12. 36. 37.), које такође славе само православни Срби и они, који некада бијаху православни (као на пр. Конављани)." Па и историска садржина ове дуговрсте епске појезије, кад би јој се хтео приписати искључни значај, морала би бити одвећ чудновато означена. За најмање песама може се тврдити, да узносе искључно хрватско или што би хрватскому племену блиско