Отаџбина

СЈШЕНСКИ ПРЕДЕЛИ

у :ј а др а н с к о м приморју* од ДрА . јЗ. јзОГИШИТА ЕтнограФски условп историјског, хрватског, далматинског и арбансног прибрежја јадранскога мора представљају искл>учан појав у словенском свету. Док су међу тим данас скоро сва морска прибрежја словенских земаља, искључујући донекле Русију, заузета насељењем несловенскога порекла, у јадранском приморју, на против, има места, у којима густо еловенско насељење, пружајући се из унутрашњости земље, допире до морскога брега, и користи се у пуној мери свима згодама својега приморскога положаја; на том прибрежју има шта више и градова, у којима је некада владала висока образованост, — по пореклу латинских, но који су у течају времена постали словенски. 1 Сло-

• Овај чланак штампао је славни наш сународник Богишић као увод у свој речник месних назива словенских предела у јадранском приморју (М^стннл назван1Л славлнскихв пред^ловв Адриатики, 0Г1етерб. 1 '73), који је саставио сцељу,да се на руским хидрограФским картама иснраве месни називи ових пре_ дела, и који је штампало цареко-руско географско друштво. Читаоци «Отаџбине» наћи ће у овоме чланку лак преглед етнограФије историје, морепловства, поморзке трговине и историје месних назива ових предела, који су јако јемство бољз српске будућности. Прев. 1 На пример Дубровник — Ка^иза (у коме се говорило ^о XI века поглавито латински), Котор — Азсгтип, Опљет — 8ра1аиит, Трогир — Тго&игјит итд.