Отаџбина

60

СЛОВЕ1ЈСК11 ПРЕДЕЛИ

венски елеменат на јадранском приморју не само да се распростро по бреговима, по заузима скоро сва многобројна острва јадранскога мора. Па и сама оотрва Кварнерс.ког залива, до кога су Талијани завидл.иво раширили своје етпограФске границе сачувала су и до данас свој чисто словенски карактер. Између делова јадранског приморја, у којима се налази словенски елеменат, ваља нам бацити поглед само на четири страие, на име: Арбанију, Далмацију (с дубровачком територијом и Боком Которском) Хрватску (грађанску и војену) и Истрију. У Арбанији, у милион и по неоловенског насељења, пма око 150 000 душа Словена, на име Срба и Бугара; по први заузимају по морским бреговима незнатан простор, од аустријске границе до града Бара (АпИуап). Брегове јужно од Бара заузимају Арбанаси и Грци,који и сачињавају несловенски елеменат у насељењу Арбаније Далмација сва са свима острвима засел.ена је скоро искључно Словенима (племе српско хрватско), тако да у 442.000 њених становиика рачуна се Талијанаца не више од 15.000, без властите територије но раштрканих по поједпшм градовима; осим тога они се мешају сродничком везама са словенском масом насељења. Од града Бага (СаИорадо) до Ријеке (Ршгае), с њеном територијом, прибрежни простор назива се хрватским приморјем ; и тако пошто сва Хрватска грађанска и војена, са два скоро милиона становника, нема другог насељења, осим српско-хрватскога, то и у реченом приморју, изузимајући неколико трговачких кућа, све насељење припада хрватском племену. У Истрији, изузимајући Трст и његову територију , но рачунајући Кварнерска острва, имаће до 250.000 становника, од којих су 185.000 Словени, а само 65.000 Талијани. У Иотрији Словени су заузели скоро сву земљу, а само приморски градови, почињући од Пуља (Ро1а) на запад, са свим су талијански, и ни