Отаџбина

630

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЧД

колића реФератима других пиоаца, али како он непрестано обећаваше да ће и даље радити, чим му то хитнији послови допусте, није могло поверити сталнв књижевни преглед другом реФеренту. Тек када је публикован редакциони одбор „Рада" видесмо посредно да нам не треба више рачунати на сурадништво г. Николића. Нама ће бити мило ако г. А. Николић буде више радио, па макар у коме то листу било, јер је сваки његов рад добитак за нашу књижевност, и можемо се само радовати, што се његовој радној снази учинила „Отаџбина" сувише мала, те је припомогао да се ос нује још један књижевни реви, али држимо да „Отаџбина" није ни чим заслужила, да је један сурадник, на кога се она потпуно ослонила за свој књижевни преглед, напусти не јавивши јој то ни једном речцом и излажући је прекору јавнога мњења, да не поклања довољно пажње своме кч>ижевном прегледу. Оволико смо морали рећи нашим читаоцима у име оправдања нашег књижевног прегледа у овој годинн. Међутим уредништво се већ постарало за новог референта у овој грани свога часописа и (шало је срећу да се тога посла прими г. Др. Милан СавиИ књижевник у Новом Оаду, чије су књижевне критике с правом заслужиле симпатичку пажњу нашега јавнога мњења. Док нам не стигну његови први радови, ми ћемо покушати да га заступамо. Уреднишхво Рад, лист за науку и књижевност. Власник и уредник П. ТодоровиА. У Београду 1881 год. штампа задруге и т. д. стр. 112. Нама се чини да у српској књижевности није било много листова и часогшса од којих је први број с већом — радозналошћу очекиван, него што се изгледало на први број васкрслога „Рада". Тој радозналости било је не само литерарних већ чак и политичких узрока. Да разгледамо те узроке, и пошто је данас политичка грозница главни карактеристични знак целокуцног јавног живота у С^бији, да и ми почиемо с политичним узроцима. Као што је познато, политпчки орган наше радикалне странке, бранећи концесије, које је странка од својих начела морала да учини практичној политичкој борби, изјавио је, до ће своја чиста социјалистичка начела обрађивати у своме књижевном органу „Раду". Према томе могло се мислити да ће „Рад" бити књижевни орган примењене у радикализам социјалистичке странке. Не прође много, кад лицем на св. Оимеуна Отолпног ове године, на дан онога свеца, који је у подлиску „Самоуправе" добио онаку жестоку лекцију