Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

631

за његово силажење са »столпа" у поље грешпе политике, изађе састав редакциоаог одбора „Рада", изађоше имена, која су од тсга дана небројено пута наштампана на последњој страни „Самоунраве" као најжешће рекламе. Истина и у томе списку беше Пера Тодоровић, стари уредник „Рада'-*, у чији чист социјализам неће ваљда нико посумњати осем пРадника", али оизт, ко би смео рачунати у социјалисте једног Оветомира Николајевића, који је по поверењу напредњака дошао у народну скупштину, где је своје политичарске и парламенгарне мамузе стекао не на каквом социјалистичком, • ећ напротив на питању народносве спољне политике, изр екавши онако лако ону круану реч да је кнез Михајло с народае заставе одце;:ио „оно парче на воме бе;не написана слобода изнутра" ? За Гигу Гершића, који је био члан оваке нове политичке странке у Србији најпре либерал од 1858 год. ла онда либерал из Фузије измеђ 1858 и 1868, па онда оснивач и сурадник "Видела" дакле напЈ.едњак, за њега се нико ие би зачудио баш и да тстане соцајилиста, јер човек који за 15 година службе са добром платом а сам самцит није кадар да осигура свој насушнн хлеб од кајпшара а њихових меница, тај би се могао у једном очајном тренутку ухватити и за сламку социјализма, па да му нико ие зачери ; аш — питаху се људи — од куд би „Рад" могао бити социјадистички лист, кад у његовом редакцизном одбору седи један Др. Лаза Докић, ко;и је не само свагда, био по наче.шма напредњак, него који је јавно потписао програм напредњачке странке као њен члан , па се чак и ФотограФисао као напредњак. И да, се не узимљу у рачун други његови положаји у друшгву, о којима није могуће да он не би водио рачуна, ои по својим начелима. никада не може бити социјалиста ! Па онда, зар Никола Пашић, шеФ једне озбиљне п0 1итичке странке. која је и својим програмом у ,Оамоуправи' и својим радом у скупштшш показала да је „ге§Јегип»8Шп»' а , зар он да се почне на ново играти социјализма као деца солдати? Јатајз с1е 1а У1е! Узмите још Ј. Жујовића, најмудријег и најпрактичнијег мдадића у целој његовој генерлцији, зар он да се маниФестира као социјалисга пре пего што је постао професор велике школе, још као супленат? И то не иде. Па онда, зар онако озбиљан лекар као што је Док Лаза Пачу, који се искључиво посветио свом узвишеном лекарском позиву, зар он огтет да будо социјалиста ? За Андру Николића не би на послетку ни чудо било — аИе 1леће гоз1;е1; п1сћ1; — али да је чак и А. Алексић цостао социјалиста, у то ннје нико хтео да верује.