Отаџбина

631

књижевни прЕглед

знато да је и он књижевник, али ако ее он и на гоме пољу осетио мушЛ, па му »Оамоуирава« пе бл бала доста мегдана, ми велима да би он боље урадио да јвојим кничсевним прилозима потпомогне »Побратинетво« које се и онако пуни преводима , те би тако бар тај часопис добио свој гајкоп сГ ебге За Ј. Жујевића знамо да је напиеао једну геолошку студијицу, која му је отворила врата од велике школе, и више ништа. Ми се надамо да ће он бити вредан радник у науци, али за његове радове за цело не треба бољег органа него што је »Гласник" ученог друштва. Да л је Др*. Лаза Пачу доиста књижевник или није, то је питање тако исто тамно као и оно дал је он социјалиста^или није, у осталом то ће по свој прилици бити врло равнодушно за српску кеижевност. Најзад Андра Николић за цело није имао потребе да оснива нов книжевни часопис, као што смо горе видели, осем ако је њему книжевност само срестоо, а цељ са свим нешто друго. Дакле не беше ни једног од та два узрока. Па за што се онда саставио редакционн одбор „Рада 11 . То је питање занимало книжевнике, и то беше литерарни узрок радозналости са којом је очекиван први број „Рада", и многи су чак жалили што он није по обећању изашао 20 већ 24. Октобра. Да видимо сада како је та радошалсст задовољења, да видимо шта има у првој свесци „Рада." Он се преставља као »лист за науку и књижевност,« али то пише само на корицама, а у ствари он је и политички и политичко партизански лист, као што се сваки може уверити ко прочита „полигичку хронику од II. Пашића" која се поред најбоље воље не може уврситд ни у науку, ни у книжевност. Али да сроћ.емо редом све чланке. На првоме је месту песма »Раду« од Вл. М. Јовановића. Поред све натегнутости од које мора да сграда свака тенденциозпа „појезија" — ако се у опште то може рачунати у пчјезију, гторед свију бацакааа са # власничким бесом" „тиранским зором" „вишим заповестима" онде где им никако није место, поред свег ачења да је наша садашњост тек „колко толко« боља од наше (!) прогалости — поред свега тога могло би се оећи да је песма прилична кад не би имала последњу строФу ; ту се промолио социјалистички папак. Ту се пева како ће рад (надамо се да је замишљен и физички и умни) од овог данашњег света, у коме се још гладни и жедни пате докле други пресићени „кроз обиље шета", у коме се још „речи од истине крате" (?), где се једни још погурени боје а други над њима »заповедно« стоје, да ће вели пееник рвд од