Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

каква особита заслуга за Радивојеву полицију, јер и свако дете у иолитици, може ласно погодити шта они мисле. Што се тиче корупције, она је тако незгодна стаар за свакога власника, да је тешко веровати да ће он сам навалице ширити ту опаку особину, која би се могла и против њега употребити, а ми би се чисто смели опкладити да г. Ристић није знао ни имена оном писарчићу, што се по каванама хвалио да стоји у преписци с њиме, и који је Пашићу послужио за тако силан доказ ондашње корупције. Чудновате појмове има наш будући Министар преседник о администрацији једне државе, кад он мисли да један државник од калибра г. Ристића, који је још десетак година био или намесник или преседник владе има потребе да за себе агитује преко некаквих писарчића, које сам Пашић зове „незнатним". Најзад колико има цинцара на свету, који сви тврде да су блиски род барону Сини и Думби у Бечу, који о тим рођацима ни појма немају. Та кад један Пашић и Један Таушановић који су тек изашли из ђачких скамија имају по гдекојег одушеаљеног присталицу, зар је чудо ако се некакав писарчић одушев... за свемоћнога Министра преседника ? Какав је то доказ корупције ? Чудковато иам је како г. Пашић у октобарсној свесци „Рада" може тврдити да ее наша војска под Ристићевом владом почела одвајати у заребну »касту«. Та онда још није било ни београдске официрске касине, која би бар за невољу могла позлужити као доказ, па и то само код људи динамитске и петролеумске вероисповеди, а никако за тако практичке државнике т ере, као што је Пашић. Ако се у некаквој механи вавадио какав „сабљаш® са каквим угрејаним „грагјанином", па се одмах и намирили — то још не значи да се војска с народом „мрко погледала", Тако исто не верујемо без доказа да је Ристићева влада у просветној струци давала службе не по способности, већ по привржености, јер у Србији — нека нам оирости свемогући шовпнизам — има за сада тако мало способности. да ће се свака влада за њих грабити, па ма којој партији оне припадале. Ако вам треба доказа ено вам Вркашина Ј. Петровића, који је овејани либералац, и који је не само код напредњачке владе постао начелник министарства, него ће можда постати и министар. За толико исто широке груди код либералаца могао би вам навести други један иример, где је Ристић једног личног противника свог наместио на врло угледно место — али није нужно, јер сваки зна да ће свака влада и по самом нагону самоодржања претпоставити способна и вредна 40*