Отаџбина

КОМЕ ЈЕ СУТпЕНА

125

стрица, видим га, где из ове виле ива1)е. Викпем га, ал ме није чуо потрчим за њим, ал га у чести нестаде. Вратим се амо у нади да ће ми когод овде иајбоље знати рећи, где ћу се с Миданом састати. Госпођнце Даро! Догађај што сам га пре две године у име свога пријатеља у Бечу преживео од великога је зпачаја ио неку женску — Кажите ми где ћу га наћи?" »У Бечу — пре две године — нека женска?« »Поред све пажљивости, ипак се одајем. Још ћете ми пребацчти, да ми је намера пред вама оцрнити Милана. Бож°! сачувај Срце које љуби, лако ће наћи извину свакој махни љубљенога !» Дара га није слушала; нешто је премишљала. „Пре две године у Бечу ! А није ли то било месеца Јуна, унској улици, бр. 19 први спрат, у вече између 8—9 часова ? „Тако је, тако је ! „Али сад опет ја не разумем, одкуд" "Девојче о којем је реч, моја је добра пријатељица, она ми је све прштведила«. »Дакле оиа зна, ла је другога љубила месго Милана? А ја мишљах да то само ја зпам !« Дара је побледила. «Само ви? А за што баш само ви?" С|)це јој је с^раховито куцало, руком је притисла груди, а очи је упрла у Светозара. »Зд бога, ја сам мислио, да је она меие за Милана држала ! Али шта јо вама, госпођице Даро ? Тако сте поруменили? Дари је сва крв у главу нојурила од превелике радости; дакле то он беше. „Ништа — убола сам се предевачом ! Дакле ви сте то били? Сирота моја пријатељица ! То је што је две године мучи. Она зна де, да оно није био Милан, а не познаје човека, који је срце на јуриш узео. 0 да знате, како вас љуби!« вАли то није могуће, то је грозно!' „За што да није могуће ? Права љубав постане у часку на кад је још умивају ватрени пољупци онда је вечита. О како ће се обрадовати, кад вас види ! Ходите у вилу, она је унутра !» „Тако вам бога, госпођице Даро. станите!« он је ухвати за руку. У оном часу био сам изненађен, слеп, луд, како хоћете. Узбуђена чула нису дала, да ми памет влада — ја сам ноклизнуо или ја пе могу ту женску никад љубити!» »Не можете? Знате ли ви, да сге тој девојци за навек укаљали највећу јој светињу, њевину част ? Знате ли ви, да сте вв криви, што та девојка две године трпи муке мученичке ? Знате ли ви да та невина девојка бега од света, јер има некога на свету, који би јој могао рећи: наметнпце ! ? Знате ли ви, да је она трпељиво