Отаџбина

И3 П030РИШТА

Једва нешто ца.мегно, шаљива. шра у 5 чинова од Албпнија, аревео П. Мостип. Нису то баш тако ведри оеећајн, што нам мећу перо у руке. Почетак ове позоришне сезоне не предсказује нам ништа, што би нам могло загрејати срце и машту. Прођоше толики свечани да:>», а попориште чије мопо иишта дп допринесе њиховој просл ши. Оно што је учиљено држим, да служи само на нашу срамоту. Нек се то не преиише краткоКи премена, пити каквим другим незгодама; узрок лежи у пукој сироти 1»и нашег репертоара. Прегледавши и најоажл.ивије репетоар нашсг народног позоришта од почетка па до кЈаја, у 380 комада, не нађосмо ни једап, који би одговарао приликама наших великнх народних празника. Што год има српских комада, све ,је то застарело и преживело се по духу и по дикцији. Изузимајучи неколико Француских комада сталне драмске вредности, остало или гшје удешено, или није ннкако за нашу позорницу. Према таким изгледима, морамо се брижно запштати, шта нам ваља радити, док још нису наступиле дуге зимске ноћи ? Тражити од управе народ. позоришта, да се поред грдних својих послова иобрине сама и за ову празнину, било би душмански. Она је од својо стране размрсила и пречистила заалетено материјално стање позоришта и учинила крај администратнвном растројству, и који и оле зна, гата то значи, тај јој мора признатп, да је том заслугом стекла право на највећу благодарннст. Али пошто се та празнина у репертоару мора попунити, то би по нашем скромном мишљењу требало, да надлежно министарство стави народном позоришту на разположење извесну суму, којом би се имао отворити стечај за преводе и израду оних комада и тема, која би одабрао позоришни одбор у договору са признатим нашим књижевницима у нарочитој седници. Јер ће све донде, докле будемо ишчекивали радове без награде, избијати на површину олош славољубивих почетника. Брижљиво и промишљено израђени радови изискују времена и труда, а 9*