Отаџбина

134

ИЗ ПОЗОРИШТА

о правој глумачкој вештини Наша иублика још није пречиетила по.јмове о глумцу и комендијашу . Наши глумци е малнм изузетком још етоје на оном ступњу вештине, на коме су стајали прве аматорске дружиме Јоакима Вујића. Они нити су се * иаображавали у тој мери, да би се могли загрејати за вештину и идејале, иити је међу њима пробрато уређених талената који би могли и друге приказати, а не само своју индивидуалност. Они махом још износе тако рећи саме себе, њиову индивидуалност на пазар, јер какви су на поаорннци, такви су и у свакодневном животу. Они не сматрају игру као дати им објекитивни идеал, који им ваља, као вештачко дело, засебно од њихових нарави, да схвате, да се у њему уживе да га вештачки одену и прикажу, па да га затим скину заједно са гардеробом коју су обукли и приме свој наравни живот и ток мисли. У место тога, они износе на. позорници њиов приватни идејал; јер другога а немају. Према овоме, не греба се љутити, што још нису у нас прочишћени појмови о комедијашу и глумцу Под комедијашем разуме се горња карактеристика вештачког стуиња наше глумачке вештине, а под глумцем у узвишеном и правом значају речи разуме се онај, који представља песничке идејале тако, да се његова личност у смислу самог песништва преображава и са свим у њега губи, како би само песништво у свој светлости изашло на видик. 8а то пак глумци, који тако појимају своју вештину, не задржавају ништа од својих улога у приватном животу и на њима се не опажа ништа од комендијашких навика. У потврду овога чозивамо се на велике покојнике Телечког, МаринковиКа и Вачванског. За Телечког су његови другови држали, да неће иикад бити добзр глумац, што одма у иочетку ннје ударио на декламацију и пагос, а међу тим, баш та околност и учинила је, те се за њега, као за ретко кога другога српског глумца може рећи, да је умео тако савршено прерушити се и преображавати се у разностручне улоге свога репертоара, да је и од својих колега измамљивао чуђење и изненађивање; јер му ни један не познавше из приватног, својственог му живота, све оне расностручне и све нове особипе, које према аахтеву самога песништва уносаше у својим улогама. Нашим м.лађим глумпима, које је одушевљење а не угодност и чар глумачког занимања, побудило, да се посвете овој грани вештине, ми немамо довољио речи, којима би препоручилч горње напомене. Јер испадне ли им за руком, да се у почтеку навикну , да у својим улогама гледају објекте Еештине, које им ваља снимити и духом надахпути, они ће се брзо обогатити дубљим размишљањем и продреКе у физијономију најразностручннјах нарави. Усредсређеп е целе снаге у