Отаџбина

136

књижевни преглед

лепше српски говорило, него што се данас у опште српски говори; па ва што не би покушали, да из тих крајева придобијемо даровите глумице ? Истина, да је данас тамо таљански језик истиснуо сраски, али је остало бар добрих глумица од српског рода и крви. Овим би путем, ако ништа друго, а оно бар покушали да успоставимо узајмицу, која је прекинута само на несрећу српског језика и књижевности — Кад се хоће, све се може. Хајим р Давичо. КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД Гра1 )а .т историју кра љевине Србије, ириредили Нукашин и Иикола. Ј Петровић. 1х1шга ирва. Београд 1884. Ако је историја доиста учитељ нараштајима, онда изу чавање своје историје мора нарочито за нас Србе, бити од велике важности. Историја једног народа показује карактер његов у свима могућим појавима. А као што се поједине л^удске расе разликују једна од друге по својим физичким и интелектуалним особинама, тако Је и историја њихова различита. Ако изучавамо историју разиих европских народа, ми ћемо се о тој разлици уверити. Историја народа, који живе на северу, разликују се тако рећи у битпим цртама од историје народа на југу Европе Одмерено и поступно државно развиће германске расв из темеља се разликује од живахног, по каткад бурног политичког развиКа романске расе. Наш народ по геограФском положају који је на југу Бпро:1е био заузео још одмах при насељењу на балкднски полуоток, и по својим карактерним особинама имао је врло немирну, врло бурну историју. Из тог немира, из тих бура он је изнео доста јада, доста патње, па оает ни до данас није успео да створи једну државну зграду у коју би прикупио све делове своЈе. Отара иоторија показује нам у тавним, неодређеним сликама вековну борбу српског народа да образује једну државу. Напори ти показују неки извесни успех тек под [1)вмањом првим. Они се и даље продужавају у вечитим борбама, нарочито са Грцима и Бугарима, док их на крају 14 века навала варварска из Азије не прекиде на више векова. Има данас код нас историчара, који радо причају о сјају и величини наше старе дрзкаве у 13 и 14 веку, и ми то причање морамо са извесног гледишта да одобримо. Ако је реч о спољнем сјају владарских дворова, па и лаворикама, које је у то доба срп-