Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ГЈРЕГЛЕД 137 ско оружЈб аадобило на бојном под>у онда доиота наша историј а 13 и 14 века блиста сјајем и величииом. Народ нага по својим карактерним особинама способан је увек био, да се у извесним моментимн нодигне до моралне висине, која зндивљава. Ако је реч о полигичком сјају сн сувременог гледишта, онда се мора признати (ако нећемо да смо шовинисте), да. народ српски у својој старој историји није био уснео да дође до по.штичког јединства, дакле ни />о политичког сјаја у правом смислу. Изгледа да је једна од карактерних особина нашег народа : тежња за племенским одва|ањем, иначе се не би могло протумачити и у старој и у новој историји нашој стварање више држава од стране једног истог народа И у старој и у новој историји нашој ми видимо обласна трвења која су нам увек била од штете. Паше народне песме пуне су јадања на неслогу нашу, наша новија политичка књижевност пуна је дубоких уздаха за том слогом — па и данас наши обласни односи стоје онако као што су стојали и пре 5 600 годинл. Погибија на Косову није била погибија српсиог народа, него погибија оног дела његовог, којим је онда владао кнез Лазар и извео га у бој на Косово. Да је на Косову био цео народ срнски, митање је да ли би он ту пропао? Ми знамо да ће се наћи доста њих који нам ово мишљ п ње неће одобрити, али нека им не буде криво, ми то мишљвње нисмо ни истакли да вређамо њихову пагриотску разнежепоот, него само да положимо основу тврђењу, што га више ностависмо: да изучавање своје историје мора н&рочито за мас битч од велине важности. Јер ако из своје историје има чему да се поучи какав народ, који је имао сретнију прошлост од нас, онда у колико више имамо из свОЈе историје да научимо ми, који смо ,је колико усљед стицаја околности, у толико и пашом кривицом напунили са доста јада и несреће ? ! И нарочито из тог разлога ми смо се особито радовали, кад се у носледње време јави код нас неколико већих дела о извесмим добима наше старе и нове историје. Ту мислимо дело г. Мијатовића »Десаот Ђурађ БршковиК«, дипломатске успомене г. Ристића кСрбија и Порта иоЈле бомбардања Београдач- и дело г. г. 11етровића. коме смо горе наслов ставили Та дела, поред осталих врлина својих, одликују се нарочито тиме што су нх писали Срби а то је, по нашем мишњењу, доиста неоцењена врлина. До скора су о нашој историји странци писали више него ми сами, и у томе је за нас лежао голем нрекор. Али можемо слободно рећи да то страначко писање није за нас имало оне вредности, која нам.је