Отаџбина

196

СТВАРАЊЕ И САМОПОСТАЈАЊЕ

природнии појавима наилазимо на такву силну логичну нужност, да и због тога већ морамо ову дедукцију,^која ће се многима учинити као мало претерана, означити као тркову, која је ио себи већ тако јасна да не треба речи грошити доказивајући је. Као што знамо теорија о развитку земље, коју је први Кант изнео у својој »Општој природној историји и теорији неба», к коју је мало доцније независно од Канта такође и Лаилас у својим „ЕхрозШоп <1и 8уз1;ете с1и топДе" потпуније извео, тврди да се цела наша планета, кад се истом појавила, због веома високе температуре находила у гласовитом агрегатном стању и да је ова горостасна гасовита кугла тек услед лагахног хлађења постепено прелазила у усијано и зажарено течно стање. Испуштањем топлоте у ладну васионску пучииу ова кугла, која непрестаном ротацијом око своје осовнне заузе напослетку СФероидну Форму, постајаше све хладнијом и хладнијом, обмотавајући се све дебљим и дебљим плаштом, који се као нека кора ухватио око целе земље прелазећи из усијаног стања у стално агрегатно стање , оставл 3 ајући међу тим оно усијано средитте, које је опа кора обмотавала, и даље у течно усијаном агрегатном стању. Доказ ,је овоме између осталога још и то, (пто температура изједна расте што год дубље у земљу копамо, осим тога и вулкански појави доказују нам да унутра у земљи мора бити врло велика врелина, од које смо растављени само једном танком корицом земљином. Тек пошто се ова кора толико оладила да је већ околна водена пара могла прелазити у капљичаво-течно агрегатно стање и падати на њу те је тиме још већма ладити, тек тада била је земљина кора за обитавање, тек тада било је могућно да наступа природна жива тела, било је могућно да иостане први живот , истом тада могла је зарудети зора живота. Ова теорија о историјском развитку земље, коју је Кант и Лаплас свео на најпростије законе привлачењем и одбијање материје а тим је уједио потпуно механички, каузално утврдили, стоји у највећој сугласности са свима нашим емпиричким знањима, са свима искуствима о еклопу и развитку наше земље, у толикој мери да је одма с места била нримљена од свију природњака а и данас је још опште призната. Досад се бар није могла заменити са никаквом другом, бољом теоријом, и разни математичари, астрономи и гсолози допринели су својим многобројиим радовима да се још већма боље утемељи. За нас је међу тим ова космолошка теорија од великога значаја још и због тога, што се отуда непосредно изводи један по све неопходан а врло важан закључак : да је живот