Отаџбина

СТВАРАЊЕ И САМСПОСТАЈАЊЕ

197

на земљи, некад ко зна кад арви аут аочео, да организми нису на њој од како је ње, него да су тек у неко извесно доба појавили, или да је, другим речима, у неко извесно доба први пут анорганска материЈа прешла у органску и одма се потом индивидуалисала примајући облик најпростијег организма. Овај закључак који ћемо ми мало после још боље Формулисати и на основу тога подићи нашу неизбежну хиаотезу о аутономији или самоаостајању, тако је јасан, тако очигледан и непрепоран да се базусловно мора примити и само је још питање : о могућем начину овога процеса и о природи самог огранизма, који отуда мора произићи, о ком нам међу тим за сада не достају директна емпиричка чскуства. Ми долазимо овде на оне важпе опште резултате до којих смо у прошлој глави дошли када смо говорили о организмима и анорганима доказујући да ни једна разлика између организама и аноргана није тако велака , а понајпре тако апсолутна као тпто се обично мисли. Као што смо тамо већ доказали најсавршеније анорганске јединке , кристали, и најсавршеније органске јединке, монере, разликују се цигло само у погледу њиховог ма^еријалног склопа и то у томе, што су тамо атоми с]'е,1 њени у проста двојна јединења а овамо међу тим праве се уплизом угљеника врло сложена и посве лако распадајућа се сједињена. Осим тога агрегатно стање материје тамо је увек стално а овамо стално-течио. Отуда непосредно долази онда да кристал расте само ааозицијом с поља и према томе само се с поља мсже мењати и нрилагођавати , док међу тим монере расту интуеусцепцијом изнутра и према томе се изнутра могу мењати и прилагођавати. Но осим тога сложенији атомски састав и имбибицијона способност најпростијих органоких јединака повлачи непосредно за собом још и то , да н.ени делићи постојано могу мењати свој међусобни положај што међу тим код кристала никада не бива. Напослетку органска јединка кад је расгењем већ достигла неку изресну индивидуалну величину, дели се обично у две друге индивидуе, може се патити, што такође код кристала пе може бити. На сваки начин и сам акт аутогоније, акт првог спонтаног постајања најпростијих организама, можемо замислити да бива исто онако као и сами акт кристалисања. У некој извесној течности, која счдржи у себи разлучене све оне елементе што сачињавају тело самог организма , оправе се поводом разних молекиларних покрета извесне средиштпе тачке привлачења, у којима су атоми органогених елемената (угљеник, кисеоник, водоник и азот) у тако блиском додиру једни с другима, да се напослетку сједине у сложено