Отаџбина

198

СТВАРАЊЕ И С4.МОПОСТАЈАЊЕ

»тројне или четворне« молекиле. Прва ова органска група атома, могућно какав беланчевинасти молекил , дејствује сада , аналого кристалном јадру, привлачећи околне једнородне атоме, који су у течности растворени, правећи иод овим изједна дејствујућим уплнвом врло сложена молекиларна једињења. Овим начином почиње расти беланчевинасто клубенце све више и више, заузимајући на послетку облик једне хомогене оргапске јединке, беструктурне монере или плазменог клубенцета (изолирана гимноцитода) као што је н. пр. Рго1;атоећа итд. Ова монера , због особите лаке распадљивости њене материје, брзо губи н.ену тек консолидовану ипдивидуалност , али је нри том у стању помоћу промета градива да се и даље у животу одржава због тсга, што у век имбибицијом (хранењем) много више прима нове материје него што за исто време изда. Ова хомогена органска јединка или монера расте интусусцепцијом све дотле, док је атракцијона сила центрума у стање да одржава цслу масу у равнотежи. Чим ова сила међу тим почне опадати услед јачих диФергентних покрета молекила у свима мо1-ућим правцима, одма ће се у пре^ашњој хомогепој плазменој маси образоватп два или више привлачних центара, дејствујући скаки у своме кругу. Уољед овога прећашн.а хомогена индивидуална супстанца просте монере почеће се делити у две или више половина, а то је плоћење — дељеаем. Оад се сваки део сам својом сопственом снагом заокружн у сталну беланчевинасту јединку или плазмену куглицу и сада с<; изнова ночиње вечита игра привлачења и и обијања молекила у којој се састоји васцео промет градива или храњењен.е и плођење. Ми смо навлаш овде узели један најпростији случај : аутогонију једне монере, која очевидно најближе стоји обичној кристализацији аноргапских једннака, јер у оба случаја прави узрок постајању хомогених индивидуалних нриродних тела јесу молекиларпа кретања у једној течности , која у себи садржи ризлучене све оне елементе хемијске, који су нужпи ,;а можс иостати једна индивидуа било органска, било аноргапска. У оба ова случаја не видимо ништа друго до то: да се услед преваге извесних молекиларннх кретања (привлачење и одбијање) у једној течности прави једна привлачна средиштна тачка (прва плазмена куглица или прво кристално јадро); која ће сада као самостални центрум дејствовати на околне елементе привлачећи их и тиме наморавајући их да ступе како у сложеније молекиле тако и да оставе старо пре^ашње течно агрегатно стан.е. Овде је тек онај значајни моменат у коме се отвара разлика између органске и анорганске јединке, која је ноглавито