Отаџбина

стварање и самопостајање

199

тиме условљена што једна прелази у стално-течно агрегатно стање добијајући тиме уједну и имбибицијону способпост и ону с њом у свези стојећу покретљивост молекила, која је и главни узрок, покретач. појавима храњења и плођења, док међу тим анорганска јединка прелазећи у сталну агрегатно стање добија уједно и способност да сс може само с поља променити а тако исто и само с поља анозицијом расти. Ако се сад запитамо, какви су то прии организми могли бати, који су могли живети на нашој тек охлађеној земљиној кори, онда за цсло простије већ више не можемо замислити него што су ове мало час споменуте монере, савршено хомогено плазмено клубенце, које још нема викаквог сталног облика и којих се цело тело непрестано мења услед лаке покретљивости самих молекила, из којих је тело еклопл,ено. Оне су најпростије од свију организама, што се само замислити може. И кад су најразвијеније, нису нишга другодаједна куглица беланчевинастог угљеничког сјединеи а без икакве структуер и без икаквог обличја. Ова претпоставка о првом спонтаном постннку најпрости.јих оргапизама у течпости једпој која све оне хемијске елементе садржи шчо су потребни за постанак једног организма, могла је дотле само бити непоЈмљива или бар врло тешко појмљива, док нису били познати они најпростији, без икаквог обличја организми, то ће рећи монере, које смо мало час описали. Данас смо врло добро упознати са екзистенцијом ових сасма хомогених, безструктурних организама, који нису ништа друго до проста индивидуалисана плазмент куг лица. Нама је данас позната Рго1;атоећа, која ништа друго није до просто, скроз једнолико без обличја плазме^о клубенце без икаквог трага од диФеренцирања. Она пушта из свога беланчевинастог тела свакојаке израсли, псевдоподије којима се помаже у кретању с једнога места па друго, и пошто растењем постигне неку извесну величипу , очда се прогамоеба располови у два или више делова. Осим тога познати су пам органивми Рго1;о§епе.ч рптогсИаНв и Рго1;о&епе8 Роггескив (Атое1за роггес!;а). И њихово тело састоји се из скроз хомогене беланчевинасте масе, из коЈе на периФериЈИ иљадама фииих кончића стрши правећи преплетањем разне мрежице а нате се најпростијим начином — дељењем. Осим тога нама је врло добро позната осма класа у царству протиста, тако звана класа ризопода, за тим класе ацитарија и радиоларије, код којих је цело тело проста протопрлазма, која још није у ћелије диФеренцирала. Поред тога ацитарије и радполарије луче из свог сопственог тела кречовиту и шљунковигу љуску красног и врло различитог изгледа. Даље нама су познате амоебе ппосте протопласте, које се само својим јадром