Отаџбина

200

стварање и самоп остлјање

унутра и контрактилним меуром разликују од сасма простих и хомогених цротамоеба. Код арцелида имамо тако1»е амоебе , које су поред све своје простоте, у стању да лучењењем производе нај • компликованије љуске. Чим се у овим хомогеним плазменим куглицама , као гпто их видимо код монера , унутра појави једно јадро, онда је већ тиме цитода постала ћелијом а тада прелазимо у широко поље многобројних организама од једне ћелије,из којих су се дако могли по законима диФеренцирања и природнога парења развити најсложенији организми, који су састављени из много ћелија. И тако, када је у монери унутра постало Једно јадро а с поља мембрана, онда је тиме већ био подигнут основни лик оне јапије, од које је многоструким склап&њем подигнута зграда свију виших организама. По нашем мишљењу мора се прво иочело, први спонтано поставши предак свију осталих оргапизама, како оних који су некада живели, тако и оних који и данас још живе, тражити у овим најпростијим организмима, у монерама, које као што видесмо ништа друго нису до једна проста, жива без обличја илазмена куглица, скроз једнолике и хомогене унутрашњости, у облику Рго1;атое1>а и Рго^о§-етс1а, из којих су се тек после могле ћелијце развити диФеренцирањем пређашње хомогене масе изнутра у једно јадро а споља у плазму. Како нам сада ваља растумачити прве праћелије из овог сасма хомогеног и простог протоплазменог клупченцета диФеренцирањем масе у једно јадро и плазму а после и у прву мембрану, којом ће се ова праћелијца обавити и тако постати прва Келиј а са мембраном и јадром, то нам је славни Шван тако дивно пзвео да ми овде '.росто упућујемо читаоце на његову опште познату теориј\' о спонтаном постајаљу ћели.ја у једној течности. Ми дакле узимамо да су они најстарији, спонтано поставши организми, нз којих су се сви остали могли развити по законима диФеренцирања и природнога тарења у борби за опстанак, морали бити овакове савршено хомогене без структуре и без обличја, беланчовинасте куглице или мопере у облику протамоеба, које су постале из исконскога мора укупним дејствовањем чисто физичких и хемијских сила, молеколарним покретима материје исто онако, као год што кристал из свога раствора постаје. Оамо Физичко-хемијски узроци дејствовали су при образовању четворних угљеничких сједињења уједињавањем угљеника, кисеоника, водоника и азота (по кад кад и сумпора) у једну беланчевинасту масу, која се одма индивидуалисала, јер кохезија њене имбибицијоне материје само до пеке извесне границе дозвољава растење асимилацијом једнаких материја (храњење). Чим је ова граница прекорачена , одма се стара