Отаџбина

* 230 СИРОТА АМЛ.ЗОНКА \Г :'Ј 1С;, ' ; >; > ; — Па ћете се нара^но чудити , што ме видитв здраву и веселу ; видите, ја сама не знам , како је то. Друга би на моме месту данас лежала — а ја на ногама и сама у винограду. Али ја сам вам јунак ! Но гле мене? Та то сте ми ви требали казати — баш сте ми и ви момак! Ја се нађох у чуду. Шта да јој одговорим ? Увиђам, да је имала у неколико право, али шта ћу , кад нисам научио ласкати. Да ми ћутање не би криво тумачила, проговорим : — Верујте, госпођице, ја сам се врло обрадовао, кад вас видех здраву; али сам навикао, да своју радост не износим на пазар па ма се огрешио о нравила етикеције, код мене више врели осећање, што у истини постоји, а опажа се по лицу, по очима п по ст,> других незнатних појава, које човек, кога се тичу, на први мах спази, више велим, то код мене вреди, него оне и сувише ласкаве а обично празне речи , што хоће да искажу неко осећање, које у истини не постоји. — Хвала на комплименту ! То сам ја слагала, кад сам рекла, да ми је мило, што сте дошли — ја се срдим на вас : — Ја сам у опште рекао; свако правило има изузетака. — Но , но. Ја сам се само шалила. Ху , како сте постали озбиљни ! Одмах да сте се насмејали ! Тако сте ружни, кад се не смешите — не бих вас могла ногледати — Алн ево нас у сеницн. Погледајте је само ! Заиста, сеница беше дивна. Винова се лоза успужала по летвама до на врх колибице, а њезино широко лишће застрло је сваки отвор на сеници ; где где се пустио повелики грозд са крупним зрневљем зеленога дренка ; сунце унутра није могло продрети. На среди је зелен сточић а око њега у полукругу клупа. ч.