Отаџбина

246

СИРОТА АМАЗОНКА

16. Јула. Како се започео и како се свршио данашњи дан! Рано сам се кренуо из К. Изабран сам за проФвсора па сам журио кочијаша, да што пре стигнем кући. Наумио сам да се одмах преселим у К., јер ми мроко беше село, где сам у детинству дивне дане провео ; где сам као човек у мислима стварао свој будући живот, и где ми се снови у једном лакоумном часу разбише. Слагао бих, кад бих рекао да сам изгубио вољу на рад, али морам признати, да ми се не ће онако милити, као кад бих знао, да ме на дому чека, кад се враћам са свога светога рада. оно створење, које човека на овоме свегу снажи и подиже, које човеку суморно чело у тешким данима разведри, веселим разговором. Да, осећао сам, да бих се друкчије прихватао рада, кад бих знао, да ме на дому чека љубљена жена. Док сам живео у нади, да ме Цвета љуби, како бих се радовао, да сам онда изабран ! А сада ? Не могу рећи, да ми је све једно, јер осећам у себи снаге, да ћу много српче умети повести лепшим и бољим путем , путем знања ; али ипак нисам онако расположен, као што би морао бити човек, којп се дванаистину година пропатио па види, да је на мету стигао. Није ни чудо, што ме је отац са речима дочекао : — Дакле нису те изабрали ? — Ко вам је опет то казао ? — Та ето си невесео, као да ти је чопор оваца нестао ! ■— ^нате то је врло озбиљна ствар, кад човек постане проФесор, па сам о томе размишљао. То сам рекао, само да му одговорим ; али он ме је и нехотице добро ошинуо : — А ја мислим, да човек треба да је са тиме на чисто пре, него што га изаберу. Али хвала богу, само кад си изабран ! — Да ! Мал не заборавих ! Уљуди се