Отаџбина

250

СА ЕКСКУРЗИЈЕ ДО СВ. ГОТХАРДА.

А кад дођу друге моје Да ме прате гробу моме, Спуштите ме мало само На раскршћу сеоскоме; Ту сам ђердан изгубила Што ми га је драги дао, Ту се тврдом вером клео Докле ме је миловао ; Ах певај, ми певај мајко, Ко пре док сам мала била, Никад више пссме твоје Не ће чути ћерка мила!

А на крају села тамо Бресг зелени јошт се вије : Под тим брестом земља црна ГЈека твоју ћерку скрије; Ту ми узе прстен с руке Што ми га је некад дао, Са прстеном с моје руке Сад је другу даровао! Ах певај ми, певај мајко, Ко нре док сам мала била, Никад више песме твоје Не ће чути ћерка мила!

ДРАГУТИН . Ј ЈДхЛИЈЋ.

СА ЕКСКУРЗИЈЕ ДО СВ. ГОТХАРДА,

Као ђак Минхенске политехнике , користио сам се приликом те суделовао енскурзији, коју је инжињерско одељење исте школе у Мају 1880 год. предузело, да обиђе грађење жељезнице и јтунела на св. Готхарду у Швајцарској. Пошто је не само тунел, но и цела тако звана Готхардска жељезница, у погледу тешкоће терена н величине тунела , јединствена у жељезничкој грађевини и како смо том приликом обишли такође интересантне грађевине на Риги недалеко од Луцерна и на Итлибергу код Цириха, то се надам да ће се и код нас наћи кога, ког ће ма и површни опис тих грађевина интересовати, а особито готхардска жељезница, која је пуна занимљивости у погледу њеног извршења и искуства стеченог при том раду. Онај који је иратио развој инжињерских наука, знаће потпуно оценити важност такве грађевине као што је та жељезница, јер усљед таквих грађевина инжињерство се је богатило искуствима и снажним кораком ступало напред. Држећи се оквира, ког ми овакав рад — извештај се екскур8ије — прописује, ја ие могу обећати, да ћу опис са сваке стране потпуно иввести, али се надам да ће оиај, који води рачуна о на-