Отаџбина

СА ККСКУРЗИЈЕ ДО СВ. ГОТХАРДА

•251

претку игокињерства па и науке у опште . моћи из овог кратког описа видити важност тог дела ; а оног који би се вип:е о томе заинтересовао, могу упутити на већ досад прилично велику литератугу о тој жељезници одакле ће се моћи и са појединостима тог рада упознати. Да пређем одма на опис. Из Минхеиа се кренусмо 15. Маја (по римском). Вођ екскурзије био јв г. Асимонт ироФ. за мостове тунеле, осим њега суделоваху проФесор жељезнипе и путова у опште г. Јеве и професор Геологије г. Др. Гимбел. Ђака нас је било 27. Кренувши се из јутра из Минхена жељезницом па преко Линдау, Боденског језера, Ромаисхорна преноћи смо у Винтертуру. Обишавши техничку школу и неке машинске Фабрике, којима је Винтертур богаг, кренусмо се и сутрадан 16. преко Цириха и око иодие стигосмо у Луцерн, где смо цело по подне остали разгледајући тако звану «башту глечера" (01е1;8сћег§аг1;еп). Важност коју Геолози овој башти приписуј^, захтевала би да се мало дуже са њеним описом задржим али кад би се упустио у опширно описивање постанка те «баште" удалио би се пре свега од предмета а затим би забасао у пол^е где се још не осећам Бог зна како јак, с тога нек ми се не замери што ћу бити врло кратак са описом. ПроФесор Гимбел није могао — тако рећи — наћи речи с којима би нам описао важност те баште. По његовом причању сви се од најчувенијих природњака — слажу у томе, да та башта садржи најсјајније и у највећем броју остатке из доба глечера, из доба које је пре милион милиоиа година било и у коме је не само Швајцарска, но већи део Европе и Америке под ледом био. Најјаснији трагови и остатци од тог доба је су тако звани глечерски ■котлови или лонци (СИе^зсћег^бр^е — Еговшпзкевзе!.) Таквих котлова или лонаца има у тој башти 9 до 10, који су избушени у доста мекој моласи—пешчару—. Јурећи са великом брзином низ стрме стране брега, глечери су се стицали у долину и ту са џиновском снагом бушили у мекој маси моласе, читаве бунаре, који су мање или више левкастог облика. Највећа од тих дуботина има дубљине 9 '/ 2 метара, а у пречнику горе 8 метара и на њеном се дну врло лепо иознају последњи напори рада глечера. Исто се тако свуд по околним стенама виде јасни трагови, којим су правцем глечери у долину силазили. Само то место — та башта — случајно је 1872 год. пронађено при копању темеља за неку грађевину, а од 1875 билаје сва откопана н уређена за посећивање.