Отаџбина

•252

СА ЕКСКУРЗИЈЕ ОД СВ. ГОТХАРДА

Оставпвши Г.1ечергартен и Луцерн превезосмо со још истог вечера т еко Фпрвалдштатског језера у Фицнау, село испод Риги одакле полази жељезница уз Ригн. — Оутра-дан 17. пели смо со жељезницом до па в; х Спги — Кулм, задржавчјући се па сгапицама и разгледајуКп систсм ио ком је пут саграђен. Кад човек погледа па пусту околипу тог брсга, који со 1363 метара уздижс над површипом Фирвалдштатског језера. кад погледа на годе стране самог брега » кад види жељезпицу која се уза љ пењо само — до такође голог-ввха п нсхотице му со намећо питан.е каквог ли смнсла можо имати жељезница на таквом мосту ? 1Ја н опет практичпи швајцарци вуку од тог голог брега користн, такве користи, да се је чак и жељезпица рентИрала. По својој висипи (1800 4« над морем) Риги не би никад дошао до то «елане», да га хнљаде путпика сваке годипс посоћује, даму пије извацредног положаја, да ни јо изгледа који со на далеко прузка. Са трп страпе окружон јозерима (фирвалдштатским, Цигским, и лсверцским), Риги са свог врха даје величанствен поглед ни безброј швајцарских језера и на вазда од снега бело врхове швајцарских планипа, Видокруг са Ригп велпки јс. Па тај лспи изглед, а озобито као што веле — леп поглед па та језера н снежпо плаппно у зору, — при рађаљу сунца — мамио јо и мами пепростано путиике па врх т> га брега. — Швајцарска је и иначе сваког лета пупа путника, али за цело има међу њима знатан број којн јо оставио вепиту маглу «гордог Албионао и зпдине великих впроши, да можо ужнвати свитаље са Риги. Кад смо се ми до врха поиелп, сунце. беше воћ високо одскочило и с тога ја писам у стању да кажем да ли је оправдана толика хвала зоре са Риги. Али гледајући свнтање са паших планииа, па најзад и са пашег Калемегдана, уверен сам, да са Риги, кад први сунчани зрици ударе и сиежпо врхове пдапина и одсјајну о глатке површиие мирних језера, мора зора велнчанствена бити. Ту величапстсеност можо човек само да осећа, да види, али никако да је оппше. У свитању, у рађаљу сунца, ма од куд то посматрали има Јвек неког чара и за оног који то сваког дана гледа, а камо ли да не ћо за оно који су жељнн тога, које супцо или увек у перипи затиче или којима вочита магла не да еупца чостито на да видо Непадовић, описујуКи ноапуљску зору, велн : «лепа јо зора, када се са швајцарских плапина, огрнута руменим пурпуром, као