Отаџбина

са екскурзије до св. готхлрда

353

цариц.ч, јапи ; када обасја вечите снегове оних божјих пирамида када се забиис'1'а на језерпма, као растопл 3 ено сребро па зсленој кадиФи ; када умије својом росом алпијско биље путник, кад међу пустим п дивљим врховима, гледа зору, он занеми, уста му се отворе, али речи му изумру на ус1ама; чини му се да со сунце само себи, бреговима и језерима рађа, а за човека за тај мајушни створ, пишта пе зна, не ће ништа да зна Алписка је зора озбиљна и побожна«. Кад сад човек на ово све помисли, одмах добија и одговора на оно прво своје питап,е, увиђа сам, да и тај голи брег, та нустош има својих блага, дајс човеку уживања и да по томе пије никакво чудо пе само жељезпица, што је уз тај брег саграђена, по и опо велике гостионице од којих једна до 200 соба броји. — У мосецима Јуну, Јулу и Августу по хиљаде путника остају на том иначе пустсм врху, да зору чекају. Та величанственост мамила 1е увек путнике, који су се у почетку пегоице или на мазгама уз стрм брег пели. - - Вро.ј се посетилаца сваке године увеличавао , а швајцарци који од путника приличне користи имају, гледали оу да пењање у колико је могуНе олакшају, па усљед тога — а пошто је већ жељезница развила и ноказала своју моћ — поникла је мисао, да се жељезница и уз Риги подигне; јер се према броју путника већ могло закључити, да ће се иста рсптирати ако пе још и приличне користи донети, псшто ће се усл^ед лакшсг пењана број посетилаца, безсумњеувеличати. — Та мисао је поникла још 1860 године, али да се оствари недостајало је система по коме бн могла жељезница и уз брдо возити, Још одма 1861 изашао је инжињер Ригенбах из Олтена са том мишл,у да се употреби озупчана шина по којој би машипа ишла и вукла влак, али до 1866 године не беше тај систем још нигде извршен, дск те године Американци и у томе не учинише први корак и саградише, не далеко од Востона уз доста стрм брег, жељезницу са тако зваиим озуачаним системом. — Пошто је дакле ■ тај систем у ствари извршен и показао се као добар, то се године 1869 и у Швајцарској образује друштво за грађење жељезнице до врха Риги. Добивши друштво дозволу од владе у Луцерну, веле, да је за неколико дана продало толико акција, да се сума од '/ 4 милиона Франака — прорачуната као нужна за подигнуће жељезнице — удвојила. Пошто су још пре тога главни послови снимања, ис» питивања и бирање тресе, били свршени, то се одма траса утврдн и од Фицнау отпочне да гради, а 1873. била је жељевница до врха — Кулм — готова. Отдџвииа XII, 42. 17