Отаџбина

200

СА ЕКСКУРЗИЈЕ ДО СВ. ГОТХАРДЛ

летише доказивања о надмоћности једног пута над другим. Но да би борба заплетенија била, отупе у њу још две странке, једна за Сплиген а друга са Оенплои. — Влада се је са свим неутрално држала. — Свака од странака труђаше се нс само по швајцарским но и по страним новинама да задобије Јавно мњење за се. Пуних десет година киптили су чланци по новинама и летеле брошире за броширама, па и опет се крај свег толиког обавештавања н убеђивања IIи послс 10 година не знађаше на чијој је страни јавно мњење. И да они што беху за Ротхард не беху паметнији, те не тражаше само голим писањем да задобију владу и јавно мњење, но озбил>но нроучише и израдише нлап жол.езпице преко Готхарда, а нарочито да не припомогоше спољне прилике т. ј. навалЈИвање Немачке и Италнје, ко зпа да ли сс не би и до данас решен.е тог иитања повлачило. Дуго би било — а овде пије ни место — кад би и даље павађао историским редом ток борбе и средетва којима се .је служило да се «одржи победа». Ког би интересовало, да се изближе са целим током те распре уиозна, могу да га упутим на дело : Агсћгу с1ег 0го1Љагс1 Ваћп, «Оезс1исћ1;е (1ег Ве^гииЛип^ (1ез ОоШгагД-ТЈп1егпећтепз. Масћ с1еп СЈ,ие11еп с1аг§ев1;еШ « уоп Б-г. М. ЛУаппсг. Вегп, 1880 За време целе те борбе све до 1800 године биле су владе Швајцареке, Сардиније и Иемачке са свим пеутралпе, али кад 1857. Французи отпочеше градити жељезницу преко Монт - Сенис-а , а 1860-тс Аустрија п]>еко Бренер- а, онда иаступи понова опасност, за Пемачку и Швајцарску, да ће их светска трговина обићи, а за Швајцарску још и то, да Ј^е јој — са тако тешком муком — саграђенс жељезиице у унутрашњости изгубити сваку врсдност ; јер усљед смањеног рашпрења жсљезничке мреже по Епропи, нрелази преко Алпа добијаху све веку и већу вредност, што је наравно и борбу међу странама жешћу правило. Усљед горња два прелаза — Монт — Ссниеа и Бренера, Сенплон и Сплиген отпадоше; остаде Лукманијер са Готхардом да се бори. Обе странке приону живо око израде нланова и предрачуна за те путове, подносећи у исто доба и разне новС системе о грађењу же.љезнице.* Готхарду највише сметаше дужина тунела (која још и тада у плану беше), јер се мислило да је ироета немогућност исти ни за 30 година извршити. Али проналаском нарне махине за бушење *) ;{а израду нланова, цремеравање и друге троишово гогхардски вомитет је до 1868 године иадао око 6о хиљада динара.