Отаџбина

СА ЕКСКУРЗИЈЕ ДО СВ. ГОТХАР4Л

261

камења, иоје у то доба леп уопех на Монт - Оенис-у показаше, одпаде и та највећа ирепона. У Августу 1803 год. сазове готхардски комптет конФеренцију од 15 кантона и дирекци.ја швајцарских жељезница, којој поднесе сав дотадањн свој рад. На тој конФеренцији рашири се делокруг рада комитета. А на скупу од 34 изасланика кантонских и дирекција жељезпица, избере се одбор од седам лица, коме се повери, да проучи сва дотадања мњења о разним местима за прелаз и своју одлуку скупу да поднесе. У исто доба — потпомуг нута са Италијанске стране — ступи понова у борбу и странка за Сеиплон. Све рекламе ноднашале су том одбору седморице, коме су обе владе Талијанска и Швајцарска — оставиле са свпм слободне руке. Бреме пролазаше. Радови на Монт — Сенису и Бреперу напредоваше ; крнјње је време било да се са одлуком похита, да се ма које место избере. А та места стајаху једно према другоме н Француском Монт-сепис-у и Аустриском Еренеру овако : Каптони: Граубинден, Ст. Гален, Гларус и Аненцел, неки део Ци[)иха и Тиргау за тим већи део Баварске, неки део Биртенберга, Прајске и Ческе, имали би нреко Лукманијера бол-,у везу н саобраћај са Ломбардијом и Пијемонтом, но преко Готхлрда и Брепера; Кантони; Валис, Фраибург, Наибург, већи део Берна и неки део Француске имали би преко Сеналон-а бољу везу за саобраћај еа иеточном и западном Италијом, но преко Готхарда н Монт Сениса; Готхард на против, даваше бољу везу од Лукмапијера и Бренера са једне, Сењплоња и Монт — Сениса, са друге страпе, :1а саобраћај целе Италије са дванајест Швајцарских кантопа, са Баденском, ве^им делом Виртенберга, Ваварским Пфалцем, Хесен-Дармштатом, Хановером, 1'ајнским провинцијама Прајске, даље са Хамбургом , Либено.м , целим Елзасом , Вогезима и пајзад Белгијом, Холапдијом на чак и нут од Енглескс скраћаваше за више од 100 километа.ра. Осим тога, дотадањи приход и саобраћај преко Готхарда бивао је скоро двонном већи, од прихода свију прелаза кантона Граубиндена укупно (где је и Лукманијер). Ј1о крај свију нревага које Готхард над осталима имађаше, тешкоће око извршења саме жељезнице изгледаху код њега као највеће, нарочиго због велнког тунела. Да би и ту ирепону отклонио, Готхардски је комитет изнео испитивања климатска, геолошка, радове признатих инжињера Бек-а (Веск) из Штутгарта и Гервиг- а нз Карлсруха, који су снимали цео терен, определили траоу, величину и положај тунела и дали њихово мњење о могућности извршења те трасе а нарочито тунела, кога извршење усљед