Отаџбина

СА ЕКСКУРЗИЈЕ ДО СВ. ГОТХАРДА

лепог успеха на Монт-Сенису не захтеваше сад толико много времена, као што се је у почетку мислило.*) По предрачуну та два инжињера (од год. 1864) коштала би пруга од Флиелена до Бијаске у Италији (дужина око 100 километара) на 109 '/ 5 милиона динара, а сам велики тунел цењен на 53 1 /» милиона ; остали тунели у опште коштали би до 18 '/ 2 милиона. (При поновном ирорачунаван.у, после 6 — 8 година, нашло се је да је горњи прорачун за 14 милиона мањи, које је могло и отуда доћи што су у оно доба цене јеФтиније било, а нарочито и отуд што Је доцније велики тунел за 140 метара дужи узет.) Али ни друге странке не спаваху ; јер на скоро поднеше и Лукманијерци своје планове и предрачуне. доказујући да Не њихов пут јеФТинији и удеснији бнти, нарочито не ће имати толико много тунела. Влада чуваше своју нсутралност и пусти да обе странке и даље једна противу друге раде, док и опет не до!)в утицај споља који даде ствари са свим други облик и убрза нено решење. Ратом 1866 год. измећу Прајске и Аустрије —, ступиле су Прајска и Италија у коло великих сила Европских. Па да би добит ратна имала и добити еконрмне, то интереси Прајске и Италије захтеваху пошто по то и што могуће брже везу тих држава преко Алпа. Исте годиие иредузе Италија збиљски да ради на томе ; одреди комисију да нроучи све до тадање пројекте и да евоје мњење. мњење те комисије беше: 1, За трговину између АзиЈе и оних Европских држава које су с њом у саобраћају, најбољи је прелаз Алпа преко Готхарда, за њим долази Сенплон и пајза! Лукманијер ; 2). За .?аобраћај Италије са северно од Алпа лежећим трговачком и индустријским средиштима, прво место заузима опет Готхард, за њнм Сеннлон и најзад Лукманијер. 3). У ногледу италијанске поморске трговине, Готхард и Сењплоњ имају — на спрам конкуренције осталих европских државаподједнаку важност, а Лукманијер и овде остаје на послетку. *) ГЈа Монт-Сепис тунел, који је дугачак 12230 метара рачунато .је, да ће најмање требати 24 године да )се на њему ради. Јер пре иронадаска машине за бушење. могло се је за гри годнне само 725 метара избушити, док унотребом тих бургија, од 1861 године за исто тодико време избушено је тринута више. Према томе је рачуиато за Готхард — који би имао дужине до 15000 метара -■ да ће најмање 30 годииа требати без примене махина; а са прнменом истих, сведено је време рада да половину, међу тим је и ово време — као што ћемо доцније вндети — усл.ед добивеног искуства наМовтСенису, сведено иа 10 на чак и на 8 година.