Отаџбина

СА ЕКСКУРЗИЈЕ ДО СВ ГОТХАРДА

263

Најзад иста комисија изјави, да — пошто је извршење таквог једног дела скопчано са врло великим тешкоћама и грошковимама које од ова три месга за прелаз узего било , мораКе заинтересоване државе приличну субвенцију дати друштву које тај рад предузме, како би се дело сигурно извршило. На основу тог мњења Италијанска влада јави — исте године — савезу Швајцарском, да је она Готхард изабрала и да Италија прима на се сразмерап део трошкова. Но савезпа влада — и ако је и сама била наклона Готхарду, пе могаше још своју одлуку дати, јер противници Готхарда отпочеше на све могуће начине владу нападати. Међу тим Аустрија се није много иремишљала. 14. Августа 1867 нројурила је прва жељезница кроз Алпе. Од Инсбрука. преко Бренер-а до Вороие ирокрчила је она себи пут за Италију *). И ако то беше придичан удар за Швајцарску (а у многоме и за Прајску), опст влада у Берну мораде још да ћути: јер се баш усљед тога што је дошло до ломљена , борба беше тако жестоко развила, да је свака странка, ношто по то гледола да буде победилац , не узимајући у обзир штоту , коју ћо сама држава нретрпети, ако је европска трговина обиђе. Та је ломљава трајала још пуне две године и тек усљед интерпелације нроФесора Сибела у прајском Рахссат-у учиаи се 18 09 године крај тој борби. — Сибел у својој интерпелацији питајући владу, за што се питање о избору и грађењу пута кроз Швајцааску отеже , излагаше неопходну но требу везе Немачке са Италијом, а преко ове и са истоком, представљајући опасност, да ће мораги сва трговин.ч Немачка тражити свој пут за Италију преко Бренера и Монт-Сениса кад се отвпри. Усљед ге интерпелације прајска влада у договору са Немачким савезом упути у Марту 1869-те год. ноту швајцарској влади у којој изјави као нсопходну потребу пут преко Алпа између Вренера и Мопт-Сенис-а, дајући у исто доба и своје мњење за Готхард, пошто су исту тачку Италија и Баденска определили. У истој се ноти моли влада у Берну, да то дело узме у своје руке и да учини све нужне спреме, које ће служити за базис даљим преговорима. При таковом стању ствари, мораде и влада у Берну изаћи из своје резерве, а пошто Италија, Баденска и Виртембершка из кључиво тражаху Готхард, то сс и она за њ одлучи. — Спољпе силе неутралисаше унутарње, борба међу странкама би свршена и Готхард изађе као победилац. *) Дужина тог нута је 228 километара и има 27 тунела, од којих је највећи 855 метара дуг.