Отаџбина

СА. ЕКСКУРЗИЈЕ ДО СВ, ГОТХА .РДА.

267

Пошав од Луцерна и држеки се обале Фирвалдштатског језера, пруга излази код вароши Имензе- а на Цугерско језеро и идући обалом тог језера доспева до вароши Арт-а. од које се одваја један крак до вароши Цуг-а. Од Арт-а прелази пут са пењањем 12 0 / 0!0 код села Голдау сурвине брега,') које су године 1806 покриле целу долину Голдау — сат ширине и сат дужине — до подножја Риги, и излази на Ловрецско језеро, одакле сирнув југо — западно долази у Брунен 1?а јужном делу Фирвалдштатског језера, а одатле па све до Флиелена иде источном обалом тог језера. Стеновита и стрма обала његова ие допушта да се иут слободно креће; тако рећи сваки час мора себи испод земље пролаз да крчи. Но при свем том што цео тај део од Брунена до Флиелена већином кроз тунеле води, није давао при изради никаквих тешкоћа, а пи великих трошкова; јер пролази кроз Формацију (систем) креде од средње тврдоће, дакле врло угодан материјал за грађење тунела. — Код Флиелена дохваћа се пут долине реке Рајса и преко АлторФа до Ерстефелд-л иде долином исте реке без икаквих интересантности. Пружајући се од севера ка западу у дужини од 16 километара и имајући мали нагиб од 4 °/ 00 , била би та долина врло удесна, да се њом жељезпица и даље продужи, али мали простор — 30 километгра — а велмка висина — 970 метара — које има жељезница од Флиелена (439 т над морем) до Гешенена (1109 т) да савлада, принуђава је да још из даље почиње са великим пен.ањем. Јер, да би на толишној дужини на којој ће још бити 4 станице са по 4 50 метер^ хоризонталног терена — достигла ону висину, морала би жељезница одма од Флиелена почети пењање са 25 °/ 00 , које кад би се хтело извршити — т. ј. кад би се преко те долине насип градио, било би скопчано са великјјм трошковима. С тога се је хтело не хтело — морало од Флиелена до ЕрстФелда — на дулсини од 10 километара — долином ићи и тек одатле се виса дохватити; али на тај је начин за 10 километара смањен простор који је пут имао, да би са најпећим пењањем могао горњу висину да достигне. Да би се то надокнадило г.ут се је за тих 19 киломдтара морао вештачки развијати т. ј. местимице — задржава.јући велико иењање — враћати се, као што ћемо видети да је учињено помоћу шпирални — (Кећг) — тунела. Гервиг је уштедио неколико километара од тог вештачког развоја пруге тиме, што је саму станицу ЕрстФелду за читава два *) Таково сурвавање или рушеае брегова врло се често догађа у Швајцарској. Усљед многих киша земљиште иостаје ровито и рони се. У најновије доба — црошле године — десио се код села Елма такав случај.