Отаџбина
* 268
СА ЕКСКУРЗИЈЕ ДО СВ. ГОТХАРДА
километара помакао у страну и на тај начип 29 метара у висиии добио. Пошав од те станице са пењам од 2 5 °/ 00 пут улази у клисурЈ кроз коју је себи Рајс пут прокрчио. Пењање или боље рећи пад само реке је ту 8 °/ 00 . У том кланцу, кроз који такође и нош • тански друм нролази, жел.езница се тако рећи отима са друмом за парче места, јер простор бива све ужи и ужи а пен.ање терепа сие веће и веће. Код Гуртнелена река има пад V ,— 8 °/ 00 . Околина је тако рећи иуста, а бреговн обрасли ретком шумом. Да пије оник радепика — који с) читава села образовали и који својим радом целом пределу нјивости дају, цела би околина још жалоспије изгледала ; јер што се је год ближе Готхарду ишло предео поСтајаше суровиЈи и суморнији, а околина све више и више пуста. Ради чувања пута од сурвавања лавина подигнути су грдно високи бедеми. — Прешав стаиицу Слиелен (између ЕрстФелда и Амштега) и задржавајући непрестано пењан.е од 2 5 °/ 00 пут градн окуку на југу н нред Амштег-ом прелази 1«4 метара дуг тунел, ступа преко једног вијадукта са два отвора од-по 50 т ширипе у око 100 метара широку долипу једног поточића. Вијадукт јс над потоком за 40. т Тек што се исти в|јадукт остави пут се мора оиет испод земље да крије, како би избегао опасност од лавина. Тунел на том месту ианоси <.77 т дужипс, а подигнуте или усечене галерије (ходници) имају дужину од 346 т . Свс дотле је пут ишао деспом обалом Рајса и тек ту је било могуће исти претурити на леву страну, која је сигурнија од лавина, јер је внше изложена сунцу и на косама те стране налази се више урвина и јаруга које силажење'снега спречавају. На то.м месту прелази цут реку преко 75 т дугачког гвоздепог моста и у исти ма достиже висину од 605 метара |над морем). Одатле пробија пут три окуке брсжне са тунелима од 70, 140 и 48 метара дужине, прелазећи са три моста поточића и сливова планинске и укрштајући се више пута са друмом, Да би се сачували од лавина које би са противне стране — могле до пута допрети, подигнути су јаки насипи и зидови.*) На 400 Метара пред Пфафенширунг-ои наступа потреба, да се линија вештачким начином продужи, како би се нужна висина за даљи ток пута добила. Пењући се постепено, а у исто доба и враћајући се пут иде дотле слободним пољем док не би спречен Стеном изнад које пада 30 т висок водопад. Кроа ту стену води *) Да не би отиадди од стена и вемље при копању и рушеау, јурили у реку и тиме изазвали нонлаву, то су се ови насипи и видови у исто доба са копањем а од самих тих отнадања подизали и у исти мах служили за заустављање осталих отнадака.