Отаџбина

И 3 П О 3 О Р И Ш Т А

609

»Романа сиромашног младића« није по све неиозиат пвшој читалачкој п\блици. Њега је дапно приказао превод његов »мале гроФице«. 0 тога нек пам се не замери, што смо баш на њега намерили. Да је превађач чмале гроФнце« уз превод донео и какву објективну, кратку белешку, ма било и онаку, како обично Павле Хајзе доноси Немцима уз своје преводе из светске кљижевнссти, ми би изабрали другог писца, али овако морамо за сад застати код љега. Има ту нстина мало и себичности, алп шта можемо ми, кад нас тај романтички писац тако неодољиво привлачи ?. Окгав Феље ступио је око 1830 год. на књижевничко попрпште. Одјеии грозничавих страсти, изражених у^рејаном маштом у романима Жоржа Сапда и песништву АлФреда дч Мисе, проламаху се тада још по ваздуху. Млађи нараштај који тада ступаше у живот, бејаше опкружен живим успоменама на тек довршене светковине и улазећи у друштво, обузимаху га осећаји, какве осећа побожпи закашњепик, кад улази у цркву пошто се служба свршила: Свет се истина разишао ; попови већ скидају одежду ; али мирис свећа и кадионица ; она мкстеријозна магла што се као из некпх бездаиа око олтара пење; све је го кадро, да испуни осетљиву душу побожним усхитом, и да је прикује сетним и сањалачким успоменама. У оваком духовном расположењу, зачео се дар Фељетов. Онје искусио све те осећаје и његови списи носе њихов жиг. Он јо дошао у часу кад се завршивала велика књижевпичка светковина XIX столећа. На путу још, он је морао чути звуке последњих концерата и слушати живахан и виспрен разговор враћајућих се веселих гостију. Али чим је и он стао ногом на тле сјајних дворана, свеће се већ угашиваху, венци скидаху, а попадано лишће пометаше. Т}жан алн песнички изглед, да дубоко гане осетљиве и њежне душе. Шта такав човек може осећати и помислити у сличнпм тренутцима, казује нам живо, речито и потрешено ппсац »Дилиле«. Разне поуке, размишљања, питапа: где су сад та пиро вања ? На што су биле толике песме ? За што је тако у лудо за једну ноћ, расточено толико осећаја, толико одушевљења, толико дара ? Све се то ројило у души младог књижевника. С тога, и ако га је младог срце вукло и заносило за романтизмом Санда и Мисета,то се он морао мушки н постојано отимати из његовнх опијајућих загрљаја. Али са свим није га се могао отрести. Од ргмантичке школе остала му је претерана брижљивост за госнотске и елегантне манире, ватрена љубав према уметништву и вештини, усијапа машта за необичним оригиналнпм, ексцентричним, а поглавито оно размажепо презнрање свега простсга и обичнога. Ово гнушање