Отаџбина

434

ВУЈИНА ПРОСИДБА

Вуја се упути право за вајат где беху привезани коњи. Оздо са чардака светли се она зубља луча, те обасјава чак ту до коња. Види се и Стамена како намешта постељу. Вуја скиде полако теркију са ђогата, па се склони мало на страну у мрак... Стамека беше све наредила на чардаку, а то није нншта друго — него обична собица над качаром што је начињена тако за госте и путнике. Узе луч, сиђе низ басамаке иа пође горе у кућу да каже оцу да је све готово и да гости већ могу дегати. Кад би поред вајата сукоби се с Вујом, што у тај мах бахну из мрака пред њу, па ни сам не знајући за што — упита је: „Душо, хоћемо ли спавати ?" Стамена дрекну, испусти луч и побеже некуд. Вуја оде горе у кућу, па крочивши једном ногом на праг — упита : (( Поио, хоћемо ли спавати ?" Да се кућа срушила попу на главу, не би се тако изненадио — као сад кад погледаВују. Имао је шта и видети ! На Вуји нема оног чошног руха, него обична продрта капа, искрпљени гуњ, прљаве и поцепане чакшире.... Обично његово одело, које већ носи и дан и ноћ код куће; јер се Вуја влада по ономе : (( у чем ходи'у томе испава." ГГопу се у један мах учини — да то на прагу не стоји Вуја, него нека авет, вампир. Ужас ! (( Шта је то, несретниче ?! једва умеде да газа пита. — Па, попо, да се не прљаоноруво покојнога Веље.... и протепа Вуја. Поп лепо занеми. Бошко гледа забезекнуто час попа час Вују. У том се помоли домаћица на друга врата, па видевши Вују — трже се и проговори као уплашена: (( Намештено је! — Е хајде да се спава!" рече Бошко више онако себи, па изиђе ћутећи напоље.