Отаџбина

426

ВУЈИНА ПРОСИДБА

Поша беше уранила иа пзишла неким послом пред кућу. Спази попа и Вују где журно хитају кући, па се пљесну рукама и рече готово на глас : „Наопако ! Шта је оно сад ! ? и Погледа још боље, јер чисто не перује својим очима да је Вуја у ритама! У том оба коњаника стигоше на вратнице. Поша потрча те им отвори. Никад није видела тако намргођена попа. Не смеде му рећи ни «добро дошао." Поиодјаха љутито, отуриузду Вуји, паму рече кратко : „Одоедлај те коње па нагнај у вотњак!" Вуја брже боље одјаха па поче скидати с коња бисаге и остало. ((Јесте одавно из Ла^коваца? угшта поша. — Пре зоре ! одговори поп кратко. — Ама да си ме ти послушао.... — Ћути, пошо, бога ти! Доста ми је и онако бруке!" рече поп па уђе у кућу. Оде за њим и поша. Вуја је већ одседлао коње и отерао у вотњак. Иосле је отишао у качару, где му је алат, те узео да повеже неки стари триод. Тај дан није хтео никако сести с попом и лошом за ручак и вечеру. Изговори се да нема кад, па узме мало хлеба и још што год и оде подаље те поједе онако с ногу. Поп Вића није више никад говорио о Вујиној женидби. Кад се Стамена удала, онда је тек отишао Бошку у Лајковце. Вуја се опет крпио под оном липом , укоричавао књиге, звонио у цркви, певао кашто за певницом и слушао свог попа. Нико се не сећа да се кад год оженио. 2 јун 1883. ЈА. уИИШИЂ