Отаџбина

4 27 ЋИА- КОЛИМА. Седим на колима а она лете, Да се што брзке домакну мете, До које желиш, ил' мораш доћи, За то к њој итиш и дану и ноћи, Али.... Па то се канда точак преби, Баш онда кад се надао не би, И тада даље не можеш ићи, Жељену мету не можеш стићи.

Така су канда и кола живота, Трче, јуре, лете, Да дођу до мете, А где им је мета Да л' там' срећа цвета? То ће одговорит' људи с оног света. Драга.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У 55 броју »Видела® изашла је рецензија на »Мајчин благослов" и »Уријела Акосту." У редовима те рецензије има неколико арекора управи позоришној, што се тичу деобе улога и реиертоара. Сваком је до воље да цени овај или онај комад онако како му допушта његова критичарска моћ и способност. Ми само хоћемо да рекнемо коју реч у одбрану позоришне управе, у колико се то може и у колико буде умесно. Пре свега г. рецензенат замера управи што је дала госпођици Собјеској улогу »Шумске руже, 1< јер он налази да та улога није за њу. За тим вели: како је то »требала управа да има на уму, кад је позвала госиођицу Собјеску да гостује, те да јој недаје улоге које нису за њу.« Свуд је у свету ред: да гост или гошћа сами бирају улоге у којима желе гостовати. То ваљда зна иисац поменуте рецензије, г.