Отаџбина

428

народно позориште

Виловски, на ако зна — онда рашта онај прекор позоришној управи, којаје у овој прилици иоступила онако како се ноступа код свих светских позоришта ? Да је управа учинила, као што би хтео г. Виловски, то јест , да је својој гошћи салга одређивала улоге у којима може гостовати, а у којима не може, онда за цело не бисмо ни видели сад на нашој позорници госпођицу Ообјеску. Рецимо на послетку да је управа у овој прилици баш и оступила од општега реда, — опет не бе било места оном замерању рецензентовом. Зар није боље видети способност гошћину у различитијим улогама, те знати на чисто за коју је струку најспособнија, ако би дошло питање и до ангажмана ? Та г. Виловски и онако тражи да управа мотри на стручност глумачку, о чему ћемо се још , мало ниже, разговорити те да видимо да ли то може бити код нас баш онако како бива код осталих позоришта у свету. Г. Виловски вели: »Позориште је позориште, и оно не може б ити у нас друкчије него што је у Бечу, у Прагу, у Загребу па чак, ако хоћете, и у Н. Саду. с< — То је цела истина ! Даске су свуд даске. Кулисе свуд кулисе. И тамо има глумаца који престављају, шаптач који им шапће, а има и овде. И тамо има публике која седи на клупама, гледа преставу, пљеска и смеје се, ако јој се допада, као год и овде код нас. Но ипак ће г. Виловски допустити да има неке разлике, и то не само да има разлике измеђ нашега и горе поменутих позоришта, него је има и измеђ појединих позоришта у самоме Бечу, Прагу, Берлину, Паризу итд. Ми ћемо бити тако слободни, да овде тек узгред упитамо г. Виловског: да ли бечки 8и«Шћеа1ег има подједнакр глумачке снаге и репертоар као и НоГћигдЧћеа^ег и да ли Тћеа1;ег ап с1ег ЛУ1еп има исте глумачке снаге (то јест — подједнаке) и исти репертоар као она два позорпшта? Да ли су у том једнака париска позоришта, на пример: ТћеМге-Ггапсаја, Ос1еоп, Оутпаве, Уаиг1еуШе, Уапекез, Ра1а1з-Еоуа1, Сћа(;е1е1;, итд? Докле нам г. Виловски спреми одговор на овз. питања, дотле ћемо ми побројати неколико разлика, које, као што нам се чини, баш иостоје измеђ нашега и осталих позоришта јевропских. Прва је разлика у количини аозоришта. По најновијцм статистичким белешкама има Италија 348 позоришта, Француска 337, Шпани.ја 160, Немачка 194, Велика Британија 150, Аустро-Угарска 1Ј2, Русија 44, Белгија 34, Холандија 22, Швајцарска 20, Шведска и Норвешка 18, Португалска 16, Данска 10, Грчка 4, Турска 4, Румунија 3, а Србија само једно.