Отаџбина

НАРОДНО ПОЗОР11ШТЕ

429

Друг а је разлика у количини глумачког особљ а. Баш ове 1883 године има на немачким позорницама у Јевропи (не рачунећи путничке дружине и арене), које глумаца које техничког особља, 27 .332 особе. Дворска опера и »бург а у Бечу имају заједно 1284 особе. Осталавећа нозоришта по Немачкој броје своје особље на стотине. А како је код нас? Ми имамо 14 мушких (3 сталча, 7 редовних, 2^ привремена и 2 шаптача) и 11 женских чланова (2 стална, 6 редовних и 3 нривремена). Свега 25 особа (заједно с она два шаптача). Лако је дакле немачким и другим позоришним управама по свету одабрати добар глумачки кадр за своју позорницу. Лако им је имати глумце стручњаке и пазити строго ири деоби улога на сгручност својих чланова. А шта ћемо ми с наших 25 особа (заједно са шаптачима)? Где су те позорнице одакле можемо добити ког спремног, рутинисаног глумца ? Загреб нам не може дати , јер треба и њему. Нови Оад још мање. Подмладак се врло слабо пријављује. Свак налази да га бољ а будућност чека, ако оде и у практиканте, него ако се ода глумовању »код нас.® Па кад је већ то тако, кад нам је глумачко особље сведено скоро на минимум, кад немамо од куд принављати глумце ни глумице, кад ово особља што имамо мора преко године дати 130 разних престава, онда питамо г. Виловског: може ли бити код нас какве строге специјалности глумачке и да ли има могућности да, на пример, један глумац који данас;игра Јага или Шајлока не мора „сутра играти Коцебуовог пажа или каквог дрл г гог харлекина?« Има ли могућности да се, на пример, нашој првој уметници госпођи Гргуровој не дају »улоге којима не одговара њена глумачка природа — природа која је изречена у правцу и вештачком стварању?« ЈДо душе ово је сувише класички речено ; али ено »Видела (с број 55. Баш тако вели г. Виловски !) Нека нам се допусти да приметимо : да и сама управа иозоришна зна како би требало свагда „употребити глумце" тако, »како ће у њима да одржава па чак и да пробуђује вољу на изигравање улога, које одговарају њиховом дару и њиховом жанру." Ако г. Виловски, по што најире добро проучи стање нашега позоришта, пронађе (па макар то било и онако као што је иронашао у нашем позоришту и »четврту галерију« — ено бро.ј 5(1 „Видела") начин како би се могло строго пазити на стручност глумачку овде код нас онако, као што се, на пример, пази у бечкоме „бургу", — ми ћемо му се иоклонити, па макар то учинили и с „пете галерије«, § ју ће он, по свој прилици, пронаћи дотле онако узгред. Г. Виловски не помишља како се тешко деле улоге код овако маленог осооља. Он и не зна, да врло често запне деоба за каквог почетника, ста-