Отаџбина

430

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

тиста, који има да каже само две — три речи, и да често због те кубуре дође у питање и само одгађање овог или оног комада. Кад би он то све знао. зацело не би тражио оно што на зор бити не може. Трећа је разлика у иублици и њеном укусу. Г. Виловски знаће сигурно, да и у Бечу, и у Берлину, и у Паризу, и свуд где у једној вароши има више позоришта — свако позориште има своју публику, редовну публику, и да свако позориште удешава свој реиертоар према својој редовној публици. Редовна публика која гледа преставе у бечкоме »бургу« неће се задовољити преставама, ако их гледа, на пример, у 81;ас1Ш1еа1;ег-у или у Риг8 "Кћеа1;ег-у. Редовна публика из парискога Тћса.1 ге-Ргапсајн-а неће се задовољити преставама које даје, на пример, Уапе1ез или Сћа1е1е1;. И обрнуто. Ради примера напоменућемо само да је једнога дана , баш сад у мају, давао Тћеа1гс-Ргапса18 „ Федру « Расинову и » Тврдицу"- Молеријевог, а СћаЈеЈе! (у ком се ^ане скоро непрестано престављао Вернов »Царев гласник«) давао је /^а диеие с1и сћаI („Мачков реп», неку чаробну лакрдију гору и од Нестројевог »Лумпација"). Репертоарску разлику измеђ појединих бечких позоришта може и г. Виловски и сваки, кога би то интересовало, видети ма у којим бечким новинама. То је бар лако! А како стоји наше позориште у том погледу Како ли стоји загребачко, па чак, ако хоћете, и ново-садско ? Публика и у Београду, и у Загребу, и у Новоме Саду (као и у осталом свету) разнолика, с разним захтевима и укусима. А позориште ? И у Београду, и у Загребу, и у Новоме Саду по једно једино ! И од тог једног јединог иозоришта очекује се, да задовољи и ону публику која је жељна престава онаких као што су у бечкоме »бургу« и парискоме ТћеаЉеРгапда18-у, а и ону публику која жели онаке преставе какве даје, на пример, париски СћаСе1е1 или бечки РигзШ1еа1;ег у Пратеру. И то једно једино иозориште ириморано је да се стара, у колико може, да све задовољи ! Мало само стрпљења па ћете видети, за што смо ово „приморано« подвукли. Четврта је разлика у материјалном осигурању. Г. Видовски зна сигурно колика је годишња субвенција бечкога „бурга«. ТћеакгеРгап$аЈ8 добија 800.000 Франака државне помоћи ; Берлинско дворско позориште 700.000 марака ; Штутгартско дворско позориште 625.000 марака ; Дрезданско дворско позориште 400.000 марака ; Дворска позоришта (у Копенхагу, Карлсруу и Вајмару) по 250.000 ; Минхенско дворско позоригате ГЈ5.000; Краљевско позориште у Стоколму 150.000; Позориште 8ап-Саг1о у Напољу 300.000 Франака ; Позо-