Отаџбина

432

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

је таква и сад. Ту није крив нико, него једино та околност: што је позорицдте остављено да зависи од привреде , што је број публике расположене за боља и класичнија дела мањи, и што тај број врло споро расте. Г. Виловски зна ваљда (бар тако претпостављамо) од кад постоји бечки »бург«, а да и не спомињемо остала бечка позоришта. Он ће сигурно знати откад постоји и париски Тћеа1;ге-Ргапда18 ; он ће сигурно знати да има већ сто година. од како је то позориште проглашено као ШеГЉе <1е 1а паИоп. А да ли зна кад је ово наше позориште отворено ? Прва престава у овој згради била је у четвртак 30 октобра 1869 године. Дотле је позоришна дружина давала своје преставе у Оушићевој дворани, коју г. Виловски свакад може видети како изгледа. Тамо је блажено-почивши кнез Михаило, чији споменик стоји сад пред овим позориштем, као његовом установом, гледао преставе. И ви, г. Виловски, знајући све то што до сад рекосмо, ипак хоћете да се ово једно једино позориште, које смо, тако рећи, тек јуче стекли, изравна с бечким „бургом«, и осталима што постоје по стотину и више година? И ви хоћете да ми имамо з ( а тринаест и ио година створену публику с онаким укусом, какву имају прва нозоришта светска, што постоје по стотину и више година? И ви хоћете да ми, с ово мало државне помоћи, имамо онаке глумачке снаге и онаку спрему какву има бечки „бург," који има 630.0(30 динара годишње субвенције, и Тћеа 1те-Ргапса 18, који добија од своје држ.аве по 800.000 динара помоћи на годину? Та ми то не можемо имати ни као загребачко позориште; јер оно добија редовно на годину : од владе земаљске 32.000 Форината и од општине загребачке 2000 Форината, што све скупа износи у нашем новцу: 71400 динара. Осим тога влада хрватска подмирује загребачкоме позоришту дефицит, који се за последњих осам година скоро свакад појављивао и варирао измеђ 10 и 30 хиљада Форината. Као што рекосмо, наше позориште отворено је 30 октобра 18 69 године. Да загледамо у позоришне објаве од те арве сезоне у новом народном позоришту, те да видимо шта ће нам оне рећи. Ево шта кажу објаве: Од 30 октобра 1869 до краја децембра 1870 године давато је свега 147 престава. Давато је и класичних комада, као: Млетачки трговац (Шекспир), Тврдица (Молијер), Силом болесник (Молијер), На. силу лекар (Молијер), Ревизор (Гогољ), Марија Стјуартова (Шилер), Фијеско (Шилер), Чаша воде (Окриб), Лудвик XI (Делавињ), Гроф Есекс (Ла>бе). Већ једанаестог новембра 1870 (дакле после годину дана) преставља се Лабишева лакрдија пФлорентински шешир к и појављују се сензационн комади , као :