Отаџбина

ЛИТЕРАРНИ ПАНСЛАВПЗАМ

449

нима те напомпње, како је из његове књнге лако могуће увидити сродство словенског језика с московским руским (јужним), пољским, ческим, лужичким, далматинским и хрватским. Писци српско-далматински ранији и познији, под упливом италијанске образованости спремнији за историско појимање, повраћају се чешће од других на племенске успомене које се и појављују у производу дубровачких песника као Чрва, Мавра Орбинија и др. још крајем XV века. Последњи је још тада бго замислио да напише историју свију Словена (1601 год) коју је под Петром великим а под надзором Теофана Прокопијевића превео Дубровчанин Оава Владислављевић (1722 г.). Словенски историци XVI и XVII века радо су правили бајке о постанку словенских народа, али и у томе се већ огледало нејасно очекивање, да тај заједнички постанак мора упућавати Словене на узајамни интерес, саучашће па и помоћ. У добу у ком су владале те бајке и ти први појмови о некаквој свези Словенских племена, тим је знаменитији појав човека који није само сањао о народно политичкој, и просветној заједници словенској, него и предузимао ради њеног остварења знаменнте историско-политичне и књижевне радње. То је био знаменити СрбоХрват Ђура.ђ Крижанић. Продужавајући традиције српско-далматинске књижевности , која је прва наглашавала опће словенске ■евеце Крижанић је и израдио читаву своју теорију о ослобођењу н и ојачању Оловена у свези с Русијом, и под непосредним руковођењем њеним, као најјаче и једине словенске државе. Ориђинална је судба овога ирвога ианслависте. Он у своје доба није био тако познат као данас. Његова су дела тек недавно пронађена; у своје доба она су прошла без икаквог јачег уплива јер нису била са свим позната; његови су предлози пропали, али радови његови, показујући нам у њему знаменитог човека, дају нам и карактеристичну историјску црту племенских веза словенских. Не ћемо се дуго задржавати на личности и радовима Крижанићевим које су и код нас изазвале неколика истраживања, а н нарочито књига, и које су већ толико пута помињате у последње време усљед новијих догађаја словенских. Доста је ако рекнемо да се је Крижанић, родом хрватски племић, посветио црквеном раду, учио се у Бечу, Болоњи, Риму; занимао се питањем о уједињењу цркава, у Риму се упознао с руским (унијатским) свећеницима. н, ширећи постепено своја изучавања, дошао је до таквих опћенптих идеја о историском животу Словена које су савршено њим овладале, и судбину му определиле. На име, проучавајући исторпју Словена, њихове црквене одношаје, он је са тугом увнђао опће (сем Русије)