Отаџбина

450

ЛИТЕРАРНИ ПАНСЛАВИЗАМ

упадање Словена под туђим јармом, које су они сами својом безначајношћу подржавали Оп се одлучи да се бори са тим манама нашим, и да шири своје идеје онамо где су могле добити праву снагу. Цело јужно и западно словенство било је тада (у полов. XVII в.) подјармљено —слободне су биле само Пољска и 1'усија. Али прва се није Крижанићу милила: н.еи положај изгледао му је још тада са свим уздрман, и није на њу никакве наде полагао. Оотала је Русија. Крижанић, католички свећеник, одлази у Русију тамо пиша опсежне полнтичке расправе о положају Оловена , о словенском значају Русије, те их посвећује цару Алекси Миха.јловнћу. До сада се не зна , шта је с њим било у Русији , куда се део у то мутно доба ; али су књиге његове биле »у Государа, ® тада а и после оне су се налазиле у књижницама разних духовних. и светских достојанственика. Сем своје оиће политичке теорије. отвореног панславенског значаја, он је ио тадашњој прекој потреби писао такође — о расколу, у онаком емислу, какав се могао очекивати од човека истинито образованог : он је објашњавао, да се вера и спас не садрже у писму или другом не тачном преводу, да је недостојно усљед граматичких погрешака рушити духовну љубав, њему се није допадала спољна Формалистична побожност расколничка, која се скопчала са неправилним, шта више управ развратним животом. У питању о уједињењу цркава Крижанић је изумео мисао са свим ориђиналну, и посве иародну словенску, коју би и сад лако било схватати. »Глупо ради онај, — вели пансловенски родол.уб, ко се пртља у туђе распре, које му не могу ништа помоћи. Није нужде Словенима да се мешају у спор о првенству двеју цркава; њима је све право, шта патријарах цариградски и папа римски том приликом један другом споре, чупају се и вуку за браде, боље се бринути о свом племенском уједињењу." Стара Москва је била одвнше учмала, и привикла дедовском обичају, »улагивап.у и миту љ ннје навикла на критику , тс идеје Крижанићеве, велике и идеалистичне не нађоше у ње ни пајмањег одзива. Не зпа се како и за што, али после двогодишњег бављења у Москви »поп Јурко Сербљанин® већ је био отпраћеп у Сибир, где је ировео читавих 15 годпна. (1661-76) Овде је продужио свој рад, и измеђ осталога написао је књигу — по којој би га морали сматрати првим писцем који је зналачки поставио гштање о словенској књижевној заједници. Књига се звала : »Граматично исказанје об руском језику, 1666 год. Још док је у Риму живео, пре 25 година, Крижанића је занимало питање о словенском књижевном језику; проучавајући црквене књпге рускпх унијата, он је долазио до закључка, да је