Отаџбина

462

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Последице оваквој бесвеоти заиста су ужасавајуће. Или шта хоћете више, кад један Милетић, ааки и иаки у својој Застави замера Србији, што је са Нишем, Пиротом и Врањом узела у Берлину бугарске земље са бугарским житељством! Кад Милетић тако, да како ће други самртник! Чисто је страшио читати, кад г. Карић казује у својој књизи, којој је наслов горе, како је у Орбији свршио све школе редом, па и велику школу, а опет није што више знао о српској земљи и српскоме народу, јер од тога знања »школа га је (у Србији !) потпуно обезбедила!« Али је још страшније, кад г. Карић каже, да школа у Србији од времена, кад је он њу напустио, ни корака једнога није у том погледу у напредак учинила. И заиста, он сам одмах нам на самом себи даје за то драстичан доказ, наводећи, како је не давно један »по свему одличан « (!) посланик у српској народној скупштини казао, да његова њива не ће бити већа, ако отмемо Стару Србију. Као да онај може бити и у чему, а камо ли Ђ ио свему одличан ,« ноји не познаје и не ће да познаје своју мајку и свога брата, него их немилице и бездушно ногом гура од свога прага ! Ту заиста морамо пожелити са г. Карићем, да у школи треба да се буди народна свест и народни понос и да се гаји просвештено родољубље помоћу целокупне наставе. Школом за отаџбину! нека буде реч, која ће да покреће сву нашу наставу. Али исто тако треба на томе да ради и књижевност и амвон. Тек сва три ова просветна чинитеља моћи ће у сложном ревносном родољубном раду уготовити поље за дела, којима ће бити као светао и узвишен резултат: ослобођење и уједињење целокуинога сраства. За познавање свога народа и земље ми смо, као што нам и г. Карић каже, врло мало у школи радили. Али ни књижевност нам није у томе вреднија била; амвон да и не помињемо. За цело би врло корисно било, да су се паши књижевници постарали, да народ имаде књижице и књиге, у којимај би се упознавао са својом прошлошћу и садашњошћу, у којима би му се описивале српске земље и народ у њнма, а уз које би увек била придодата и карта укупних српских земаља, како би читалац утубио и живо пред очима имао облик своје простране отаџбине, те и зажелио тим живље да је види слободну и уједињену. По несрећи, у том погледу ништа није до сад рађено. У Србији изашла је државним трошком једна и друга мапа за школу, али без обзира на горњи циљ. Од појединаца издали су : Сава Текелија мапу једну српских земаља, али без Дарданије и Маћедоније; Исидор Николић уз своје изводе из византијских историка додао јенеку као карту Душанове државе; уз београдско