Отаџбина

КН.ПЖЕВШ1 ИРЕГ.1ЕД

463

издање Давидовићеве историје додата је била мапа свнју српских земаља, која колико је мала била и несавршена, али писац ових редака живо се сеКа, како је она учинила дубок упечатак на њега малога гимназисту. Тек Милојевићева етмографијска карта српских земаља моЈке се у том погледу споменути као озбиљан корак у напредак ; али колико су г. Милојевића разни празноглавци (и пуноноглавци!) због те карте осуђпвали као претеранца, Фантасту, шовинисту ! А, збиља, шта је шовинизам ? па има ли у нас шовиниста ? Ако ћемо као шовинизам узети оно чуство родољубља, које прекипљује преко државних и политичких граница и идеалном границом паше све удове раскомаданога српства: онда би га морали пожелити да се усели у срце свакога Србина од првога до последњега, као најплеменитије чуство, које природа може човеку дати. Ако је шовинизам она топлота за свој род и своју општенародну домовипу, која изобилујући у гдекојима, надокнађава онај немар и равнодушност у осталих : онда бисмо морали благодарити богу, да је то чуство дао бар неколицини. Али , по несрећи , морамо да констатујемо, да у нас нема шовиниста. И откуда да их има? Та не вели .1и нам г. Карић, да школа у Орбији за ширење општенародне српске свести пишта не чини? А зар бисмо оне висукоучене српске лењштиње у Банату, Бачкој и Орему смели обедити , да су шовинисте ? Ах ! камо лепа срећа, да имамо шовиниста. Али ми смо сувише паметни и мудријаши , сувише смо комотни и лењи, него ли да бисмо се отимали за част, да будемо српске шовинисте ! Изволите ногледати наше ђаке. У место да им је дан и ноћ на уму ослобођење и уједињење несрећнога српства, у место да им је то главни циљ свим тежњама и свој науци њиховој, они се заносе за јеФтином мудрошћу Ласала и Маркса, сањају о неком социјалном питању у Србији , о надмоћности капитала и угњетавању сиротиње — у Србији, где за скупе новце не можеш да добијеш слугу или раденика! И докле они једну представу Рабаге у народном позоришту сматрају као кримин увређеног мајестата народног (о народе ! шта ли се још све не ће на тво.ј рабош уписивати! — дотле им под носом у Београду , у престолници Србије , Немци шарају немачке Фирме над дућанима, а ерпском се језику невешти чине. Колико су у том погледу одскочили мађарски ђаци , који се не осврћу на Маркса и подобпе , него су највише они помогли , да је Пешта с Будимом. где једва и десетина Мађара имаде, добила споља карактер мађарске престонице ! Колико су у томе београдски ђаци заостали иза загребачких ђака , којих се, истина, не тичу ни нихилисте ни О таџбииа ХГ1Г. 51. 30