Отаџбина

476

КЊИЖЕВПИ ПРЕГ.1ЕД

којц хоће најпоузданије данас податке о оним земљама да добије. Свакако Србин. који имаде за ствар довол>не научне спреме, заслужује код иас више вере, кад пише о реченим земљама, него ли ма какав туђин , коме крај све друге спреме и средстава недостаје главни услов: савршено знање нашега језика. Друго је питање : куда би требало на југу повлачити евентуалне границе српским земљама. У том погледу и сам извикани Милојевић у својој горњој књижици има посве скроман предлог, који би можда само Бугарима могао претеран изгледати. Г. Карић покушао је, да на југу нађе природну границу, наравно, вододелницима. Ни г. Никетић није с тим начисто. Да покушамо и ми повући српске границе на југу. Кад погледамо на земљиште, на коме српско племе од вајкада живи, пашће нам у очи високе анте на крајевима његових жилишта. Тмор и Олимп, Рило и Витош велике су те анте, између којих би се имале подвући „природне границе 1< српској земљи, а између њих и било је главно поприште политичном животу српском. Ове анте требало би да су мете нашим народним тежњама. У томе не бојимо се прекора претераности. Осим тога, штосвуда тудаима нашега племена, једино некултурном арнаутском племену могло би се што криво чинити; на друге стране не вређамо ничије праведне претензије, на против још и свог елемента остављамо преко поменутих анта. Али према актуелним приликама и могућностима морао би се овај — ако ћете — програм — у неколико модиФиковати, и то овако : Полазећи од јадранскога мора, морали бисмо узети као јужну границу стари Дрин са Љешем. Овако су учинили и г. г. Карић и Никетић; г. Милојевић изоставља Љеш. Од ушћа Дрина на исток идући, међа би ишла донекле Дрином , онда обухватила с југа Дукађин (који сва три наша писца испуштају), па допрвши до границе призренскога санџака , окренула би њом на југ до планине Валмора. Сва три наша писца држе се Дрина од ушћа и даље; али ми мислимо, да ее при повлачењу граница морамо освртати на „земаљске индивидуалности« од старине, иа геограФијске јединице, које смо једном већ споменули; а таква* јединица стара је Дарданија, којој западна граница тече западном границом призренскога санцака. Од Валмора имала би граница ићи линијом, коју је према западу повукао г. Милојевић, а која по прилици тече вододелницом, па онда линијом г. Милојевића до охридског језера, одатле на југ, обухвативши Горицу, планином Грамосом до границе битољскога вилајета и онда том границом (као што је текла пре уступања Тесалије Грчкој) све до места, где је сече Бистрица, а онда овом реком до мора.