Отаџбина

КЊИЖЕВНМ ПРЕГ.1ЕД

477

Далеко је тугаљивије повући јужну границу у Маћедонпји. Калкидика са Оолуном треба да остане Грцима. Иначе, мислимо, могла би тамо остатп граница, коју су Руси у Сан СтеФану одредили би.ш за бугарско царство. На нстоку требала би граница да јс Места, од најстаријих времена гран !ца Маћедоније ; за тим на север до Дунава најприроднија је граница старе Дарданије и Доње Мисије ; али свакако би имала ићи од Рила на Витош и одатле на север, тако да западно од ње дође Брезник, Цариброд, Берковмца, Ћипровац, Белграчик (са Видином), Ове границе, као што их ми повлачимо, нису никако поникле из каква шовиннзма. Ми смо ту имали пред очима, колико прошлост, толнко и етнограФијске одношаје. Нас је у српском шовинизму све далеко за собом оставио — Француз Лабулеј, који посматрајући прошлбст српску, карактер српски, земљописни положај нашега народа и етнограФијске одношаје југоистока евромскога, у својој научењачкој соби дошао је до тога закључка, да иа Цариград немају природом означена права ни Руси, ни Бугари, нити Грци, него да ће он кад тад бити арестоница срискога народа. Куд и камо умеренији смо ми од овога племенитога Француза ! Против границе, као што смо је ми овде означили, не би били Арнаути, нити би јој могли бити противни, као што се и то мора констатовати, да хостилност Арнаута спрам Орбаља, која се тек од двадесет година амо опажа, није што урођено , него је производ турског, а највише австријског подбадања. Бугари се оваквој грапици не смеју ни толико противити. Њом, истина, руше се прилично сни бугарски; али не може им за то нико бити крив, што себе прецењују. Бугарска народност истом сад треба да се утврди и одреди. Ако је остало ту и тамо имеповање словенских житеља бугарским именом, то може прејудиковати само код незналица, илн код људи, који са готовим предубеђењем хоће неке ствари да пресуђују. И Грци су се до скора звали Римљанима, а толико су били Римљани, колико је римско било с1ав ћеШ^е гбппасће Ке1сћ (ЛеиСзсћег КаИоп Самуилово маКедонско царство ни толико није било бугарско, колико је иемачко било Француско краљевство , које је бар од Франачких освајача н оснивача. своје име добило ; сувише. у Самуилову царству није никаквих Бугара ни било и назвало се бугарским из разлога чисто политичне, а не етнограФијске природе. Ту ваља једанпут поставити правило: да сви она словенска илемена, коЈа су сачувала своје племенско име, нису Бугари ; дакле Шопи. Брсјаци, Мијаци, Пијанци, Поливаци, Коиановци и др. нису никако Бугари. Ко год не каже Б'лгарин (Доњомизијски). или Бл'гарин (тракијски),