Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

479

горе назначене три књиге, и за то нека нам њихови писци на њиховој намери приме што топлију хвалу. Као први покушаји овога рода њихови списи испали су доста добро. А што има ту и тамо по која погрешка, вољни смо приписати је нестрпељивом брзању при састављању; но за то не можемо по све извинити их. Г. Никетић, као учитељ, зна, да у књизи, која се детету даје (а његов Сриски свет деци је намењен), ни штампарске погрешке не сме бити, а камо ли стварне. Ово важи у истој мери и за списе, који се намењ^ду широј публици, као што је Сриска земља г. Карића. Било би још што да се примети и на карте, наточито на карте гг, Карића и Никетића, који су међу собом имали и неке распре око приоритета; примедба би се тицале и штампарских погрешака, и туђинских геограФијских имена на српским картама, а и начина, како су гг. Карић и Никетић на својим картама знали да обележе етнограФијски елеменат. Али би нам ре®ет прешао раФератску меру, па за то прекидамо. Завршићемо родољубним речима, којима је г. Милојевић апостроФисао српске државнике, учитеље и свештннике, који су се до сада са толиким немаром односили нарочито према Србима у Отарој Србији и у Маћедонији. пДржавници српски! —вапије овај жарки потриота — имајте ово на уму и дању и ноћу, и кад радитеи од марате се, и кад уживате и патите, и кад веселите д тугујете. На вама је велика и превелика одговорност пред светом и историјом, на вашим душама леже милиони српских душа, за које ће те одговарати и пред богом и историјом свега човечанства, ако се не постарате, да их спасете и избавите. Учитељи и наставници српски, проФесори и просветитељи, свештеници и духовници српски! На вашим душама лежи одговорност, ако и од сада будете, као и до сада, учили своје ученике и настављали своју паству у међама, које уништавају српство и народност српску. Ваши ученици и паства треба све ово да знају у по ноћи, као у по дана, да им се ова мапица (придодата горњем спису г. Милојевића) утакне у душе њихове и усади у срца њихова, да је будући појасеви, тако рећи, са млеком материним усисају у своја срца и своје душе, с њом да живе и умиру, све дотле докле сво то српство не ослободе и не уједине у једну .јаку државу Србију, којој су међе од изнад Калаче до испод Солуна и од једренскога мора до Олта и Марице." Ми велимо на то : амин ! А Г—"с Ф \гг'-'%=■ г*? 1 • и ^ и " О таџвкпа ХШ. 51. 31