Отаџбина

480

П030РИШНА ПИСМА ПИШЕ Ј р. јЗИхЛОВСКИ I. ЈА^ВИНТА ИСТОРВЈСЕА ДРАМА ДГАГУТИНА Ј. ИЛИЋА Радо се одзивам ласкавом позиву којим ме је одликовадо уредништво »Отаџбине 11 , поверивши ми реФерат о позоришту. У место уобичајеног увода, ја ћу одмах прећи на саму ствар, и надам се, да ћу у томе наићи на одобравање како самога уредништва, тако и поштованих читалаца. Не ћу погрешити ако први свој извештај наменим једној у сваком погледу интзресној и значајној појави на пољу наше драмске књижевности. Та је појава: најновија драма младог и даровитог песника Драгутина Ј. Илића. Ово у осталом, није први покушај песников на пољу драмске вештине, јер је он већ пре тога написао познату историјску драму „Вукашина, с< о којој је било помена у овоме листу у оно време када је Илићев првенац први пут представљан на нашој позорници. Ово је други покушај, и као такав, он је још интереснији у колико се из њега види да је млади писац озбиљно прегао да обрађује једно поље које је до сада врло слабо обрађивано, и на коме је до сада радило врло мало позваних и изабраних радника. Писац »Вукашина,« види се, озбиљно је наумио да драматише иашу старију историју. Мисао је добра. Наш свет и онако слабо познаје нашу старију повесницу која је пуна најинтересантијих и најпоучнијих догађаја. Даљина времена што нас раставља са оним добом, и тама, што почива на многим историјским догађајима , не смета неснику ништа да их отме забораву и да нам их изнесе онако, како то он зна, и како то годи његовом стварачком ђенију и захтевима драмске вештине. Задатак је озбиљне историјске науке да расветљује поједине историјске епохе и догађаје у њима , песник пак тражи само потребно твориво из кога ће да ствара себи слике и карактере за идеју и радњу коју мисли да изведе. Нема сумње дакле да је за ову цељ најзгоднија стара историја, а нарочито наша, која песнику даје материјала и сувише за драмску израду историјских догађаја. Шекспир је драматизовао једну од најинтересантни-