Отаџбина

482

ПОЗОРИШНА ПИСМА

заслужује што баш историјско време, у коме се збива радња # .Јаквинте" није толико расветЛ)ено а да би се могли тачно разликовати историјска Јаквинта од песникове Јаквинте. На против, писцу би се могло пре замерити, што се је приј карактеристици Јаквинтиној, сувише држао историје, те му је јунакиња у драми испала онака, каква не би требала да буде. Песник нам износи у Јаквинти оно доба из наше старе историје кад се племенски ред почео кварити, а место њега државна централизација хватати све дубљег корена. У оно доба наслеђе прелазило је с брата на брата, а не с оца на сина. Но владаоци су тада већ покушавали да овај ред покваре. Као свугде тако су и у тадашњој Србији сви оваки и слични покушаји изазивали отпор и нереде, који су бивали тим већи, што је сам владалац био слабији инемоћнији. Овајеборба доста дуго трајала а свршила се, као што није могло друкчије ни бити, са директним наслеђем, начелом. »Јаквинта® пада дакле у доба, које је већ по себи интересантно, јер је у њему борба и трвење између појединих претендената и великаша достигла врхунац. Отрасти су биле тада распаљене као никада дотле, земља је била поцепана, а народ сваки час потрзан час од једних час од других , живео је да не може бити јадније и жалосније. Самовоља је владала свуда, о вршењу закона, о реду, о поштовању власти и судова, било с једне било с друге стране, није могло бити ни говора. Једно је друго таманило, брат је брата убијао, а жене постале су хијене, које су у страсности својој и у варварству престизавале чак и најгрозније људе. Таква једна хијена беше »Јаквинта,« гркиња, жена краља Бодина, а кћи грчког војводе Аргира. Њен муж беше најљући противник браћи од стрица Радослава, који су тежили да се одржи стари племенски ред, док на против Бодин имађаше на уму непосредно наслеђе, т. ј, прелажење наслеђа од оца на сина. Радославићи прекину услед тога с Бодином са свим братске одноша.је, убивши — као што се прича — Косара, брата Јаквинтиног. Бодин услед овога случаЈа зарати се са Радославићима и потуче их. После његове смрти наследи га његов син, кога међу тим противници на скоро збаце. На престо ступи сад Доброслав, брат бившег краља Бодигта, и то по оцу а од друге жене. Но и овај владалац није дуго владао, јер га сједињени противници не могаху трпети на управи земаљској, они га збаце, а извичу за краља Владимира, синовца умрлог краља Бодина, који се измири са рођацима и са Јаквинтом. Но Јаквинта, као властољубива жена, не могаше гледати на престолу српском другога, те наговори неке незадовољнике да