Отаџбина

ПОЗОРИШНА ПИСМА

487

сна. и да је задахну мржњом и осветом. Пред нашим очима дакле засађује се семе мржње и освете, и оно тако брзо избија на површину и тако брзо се указује плод, да чисто немамо времена ни да се разберемо. Песник осећајући овај недостатак, покушао је да то у разговору са њеним приврженицима поправи, дајући јој улогу једне ладне, смишљене жене, која ради са извесним планом. Но кад ово стоји онда опет нема моста њеној претераној журби којом извршује убијсто поред свег тога што јој Громобој светује да не пренагљује, јер ће тиме себи шкодити. Јаквинта је дакле час ладна и смишљена, и све што ради, чини са неким предомишљајем ; час је опет тако страсна и несмиглљена, да нам готово изгледа као да није једна и иста особа. Кад јој цребацују за што допушта да краљев војвода говори шњђме, као кад би говорио са каквом особом себи равном, и кад је уверавају да је свему томе крив краљ, она брани краља, и не верује да је он то наредио. »Не, ово није дело његово ! »Ја морам ићи да се уверим »Је ли Владимир ово спремио." Но кад јој донесоше лобању Бодинову, она одмах новероваКада оно прво није веровала, како може да верује ово друго. Кад је сумњала да је краљ магао наредити своме војводи да буде преме њој неучтив, што предпоставља да она држи да је краљ према њој добар и пажљив, што је доиста и био, како онда може да верује да ће се тај добри краљ огрешити о најнежнија и најсветија људска чуства! Ово је тек довољан повод да се извести код самога, краља , је ли он то наредио, или је то само кажњива обес! његових витезова. И тако постаје ова мало час опрезна и смишљена жена, која не ће ни да иосумња у краљеву добру намеру и у његова пријатељска расположе према њој несмишљена необуздана жена, која потпуно верује у кривицу краљеву, и која за тили час постаје крвожедница која престизава и самог Ричерда III. Песник би куд и камо боље урадио да се у овоме придржавуо Ричерда кад већ нији хтео да води бригу и о неким естетичним условима, те да нам је одмах извео Јаквинту у слици, коју нам је дао о њој тек у другом чину после дугих и са свим излишних разговора њезиних приврженика. Ми смо уверени да би еФект био куд и камо већи и да. би по томе према осталој радњи која следује, било много природније да је писац почео драму, или барем акцију Јаквинтину причањем о ископавању краљевих костију, и са предајо Бодинове лобање , а да нас је претходно у кратко упознао са